Srećni novi kilogrami
Normalno uhranjenim osobama biće dovoljno da se samo malo fizički aktiviraju i viška će se lako rešiti. Za već gojazne osobe problem je veći, ali rešiv uz pomoć doktora i novih lekova na tržištu
Januar je koban po težinu Srba: slavlja i praznovanja se nižu, druženje se podrazumeva za bogatom trpezom, a kilogrami se samo slažu. Ko je bio umeren, a ima i sreću da pripada grupi ljudi koji s lakoćom i relativno brzo sagore višak i vrate se na staru kilažu, neće uz „srećnu Novu godinu” dobiti nesrećne nove kilograme.
Kod takvih osoba postoje regulatorni mehanizmi koji se sami aktiviraju i sprečavaju višak kilograma. Mnogo je, međutim, više onih ljudi koji svake zime dodaju od dva do pet kilograma, a to se pre ili kasnije odrazi na zdravlje.
Ko treba već u februaru da se baci na strogu dijetu, a ko može da se nada da će kilogram ili dva viška, ipak, nestati sami – makar do proleća?
– To zavisi od toga da li je osoba koja je tokom prethodnih praznika nabacila višak kilograma normalno uhranjena ili je već gojazna. Onima koji nisu gojazni biće dovoljno da se samo malo fizički aktiviraju i dva-tri kilograma viška će se lako rešiti. Kod njih organizam spontano reguliše apetit. Postoje veoma izraženi mehanizmi odbrane stalne telesne težine, ali samo kod onih koji su normalno uhranjeni. Kod gojaznih, međutim, to ne postoji! Oni moraju da idu na redukcionu dijetu. Uvek je bolje da tu dijetu vodi neko stručan. I još nešto: nema potrebe da se izbegavaju lekovi protiv gojaznosti kada postoji indikacija i kada ih je propisao lekar – objašnjava za „Magazin” prof. dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu.
Čarobna pilula
Lek semaglutid za mnoge je postao dugoočekivana čarobna pilula za gojaznost, ali stvari ipak nisu tako jednostavne. Košta, po podacima naše sagovornice, oko 80–90 evra za mesečnu terapiju, a u svetu je cena veća.
Skupi lek u obliku injekcije ne treba da se uzima na svoju ruku, apeluju lekari, ali uprkos visokoj ceni terapije mnogi upravo to rade. Vide brojku na vagi, pogledaju se u ogledalo i ne žale para da nabave novi lek, uz sve snalaženje koje uz to ide.
– Nije vaga doktor! Broj koji pokaže vaga nije dijagnoza, a gojaznost kao i svaku drugu hroničnu bolest treba da leči doktor pošto se postavi dijagnoza – kaže doktorka Jorga.
I priznaje da nema dana da joj u ordinaciju ne uđe pacijent s rečenicom: „Ja sam potpuno zdrav, imam samo višak kilograma.”
– Onda, kad se urade sve potrebne analize, utvrdi se da pored toga ima svašta. I povišen šećer, visok holesterol, giht... Zato samo lekar može da odredi da li će jednom pacijentu pomoći dijetoterapija ili postoje indikacije da mu se daju lekovi koje sada imamo ili je spreman za hirurško lečenje gojaznosti. Ima u Srbiji nekoliko vrhunskih barijatrijskih hirurga koji se time bave, ali je važno ovu metodu primenjivati samo po strogim indikacijama. Moram da kažem da je metoda dosta kompromitovana zbog toga što su se ovoj operaciji podvrgle i neke poznate ličnosti bez pravih medicinskih razloga, samo da bi postigle cilj da budu mršave bez obzira na potencijalne neželjene komplikacije – kaže naša sagovornica.
Ona podseća da dijagnoza gojaznosti ima više elemenata, od kojih je broj na vagi samo jedan pokazatelj. Lekar od pacijenta mora da uzme ličnu i porodičnu anamnezu, da ga uputi na potrebne laboratorijske analize, pa tek onda može da gleda broj na vagi i obim struka. Jer događa se da neka osoba i nema višak kilograma, odnosno da indeks uhranjenosti (BMI) bude ispod 30, ali da ima povećan obim struka.
Obim struka za žene treba da bude ispod 88 santimetara, a za muškarce 102, a upravo ovaj parametar može da ukaže na poremećeni metabolički status. Tako neko ima lako povišen šećer ili malo povećane vrednosti holesterola, nešto viši krvni pritisak, ali i slučajeve dijabetesa ili srčanih oboljenja u porodici, pa će lekar ipak postaviti dijagnozu gojaznosti.
– Postoje dva stara leka u tabletama i novi koji se daju u vidu injekcija. Oni su veoma efikasni, ali neće delovati kod svakoga jednako i zato samo lekar može da proceni šta je najbolje primeniti kod osobe koja ima i hipertenziju ili dijabetes, holesterol. Srećna sam što se najveći broj endokrinologa u Srbiji danas bavi gojaznošću. Nekada to nije bilo tako – primećuje doktorka Jorga.
Po savet kod nutricioniste
Nije tajna da veliki broj naših građana savet o dijetama, borbi protiv kilograma, režimu mršavljenja, traži od nutricionista.
– Nutricionisti ne mogu ni da leče gojaznost, ni da propisuju lekove, niti da ih preporučuju. Oni su samo desna ruka lekaru. Nutricionista-dijetetičar mora da ima diplomu strukovnog fakulteta i može da daje savete o tome šta je najbolja ishrana za zdrave ljude, ali ne može samostalno da vodi dijetoterapiju za bilo koju medicinsku dijagnozu – dodaje naša sagovornica.
Ako je za utehu, još nismo postali debeli kao veliki broj građana u Americi ili nekim zapadnim zemljama Evrope, ali, kako upozorava doktorka Jorga, gojaznost i kod nas raste uzlaznom linijom.
– Dve bolesti u Srbiji bore se za prvo mesto: to su hipertenzija, odnosno povišeni krvni pritisak, i gojaznost, ali doktori često ne pišu dijagnozu gojaznosti i onda takav podatak izostaje iz analiza i ne nalazi se pod odrednicom hroničnih bolesti nego kao poremećaj uhranjenosti – kaže naša sagovornica.
Inače, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” i istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, među odraslim stanovništvom pre 24 godine gojaznih je bilo 17,4 odsto, a po podacima istraživanja iz 2019. godine 22,9 procenata. Kod dece je ovaj trend povećanja izraženiji i po poslednjim podacima Instituta „Batut” u uzrastu od 7 do 14 godina procenat gojazne dece iznosi 10,5 procenata, u poređenju sa 4,9 odsto 2013. i 2,6 odsto 2006. godine.
Nema prečice u borbi protiv kilograma
– Sve osobe apsolutno dobro razumeju šta treba da se radi u borbi protiv gojaznosti, ali ogroman broj njih pokušava prečicom da reši problem, a to nije moguće. Ne postoji nikakvo brzinsko čišćenje organizma, razni detoksi, ništa se ne može postići stalnim promenama tipa ishrane i isprobavanjem raznih dijeta. Neko isproba keto dijetu, pa autofagiju, pa zatim nešto treće, a sve to samo vodi u potpuni haos crevnih bakterija, koje su centar metaboličkog zdravlja, uključujući i regulaciju telesne težine i imuniteta – podseća prof. dr Jagoda Jorga.
Ne izbacujte hleb iz ishrane
Da je bolje sprečiti nego lečiti važi i u slučaju gojaznosti. I bolje je korigovati ponešto u ishrani dok zbog viška kilograma nema posledica po zdravlje. Dr Jagoda Jorga primećuje da sve češće osobama koje od nje traže savet prvo mora da kaže da ne izbacuju hleb iz ishrane. Naprotiv.
– Integralni hleb je fantastična hrana, on je važan za dobre crevne bakterije koje su naši saveznici. Važno je i da se uskladi dnevni ritam ishrane s dnevnim obavezama. Prvi jutarnji obrok treba da usledi najkasnije jedan sat pošto se probudimo i ustanemo. Poslednji obrok ne treba uzimati posle 21 sat. Između toga treba da se ima još jedan obrok ili neka dva manja. O veličini porcija savet je kratak: uzimajte jednu šolju, jedan tanjir, jedno parče... Nema dosipanja. Naravno, potrebno je jesti i dosta povrća i voća, uneti što raznovrsnije proteine ne samo iz mesa, nego i iz ribe.
Indeks telesne mase
Ono što je za lekare gojazno, a za mame i bake slatko i bucmasto dete, potencijalno predstavlja problem koji će se i te kako odraziti na zdravlje školarca, a potom adolescenta i odraslog čoveka.
Normalno uhranjene osobe su čiji je BMI – indeks telesne mase između 20 i 25. Formula izračunavanja BMI je jednostavna: svoju telesnu težinu u kilogramima treba podeliti s telesnom visinom na kvadrat. Visinu izražavamo u metrima. Tako se dobija dvocifreni broj: ako je manji od 25, kilogrami ne ugrožavaju zdravlje. Ako je BMI između 25 i 30, govori se o gojaznosti prvog stepena, ako je između 30 i 40 – o gojaznosti drugog stepena, a ukoliko je viši od 40 – reč je o ekscesivnoj gojaznosti.
