Током сна крвни притисак треба да падне

Када вредности остају исте и током ноћног починка, то може да укаже на неки хормонски проблем, односно на секундарну хипертензију

Мерење крвног притиска током 24 часа холтер апаратом веома је важна дијагностичка метода којом не само да се поставља одговарајућа дијагноза, већ се користи у превенцији, односно раној дијагнози хипертензије.

На ово је указао доцент др Милош Стојановић, интерниста с Клинике за ендокринологију и болести метаболизма Универзитетског клиничког центра Србије, на недавно одржаном симпозијуму „Школа хипертензије” у Београду.

Мониторингом, односно праћењем вредности крвног притиска током целог дана и ноћи, може да се искључи такозвани ефекат белог мантила када због сусрета с лекаром и осећаја нелагодности човеку скаче притисак, али и да се препозна такозвана маскирана хипертензија. Она постоји када се мерењем у свакодневној пракси бележе нормалне вредности притиска, али када се уради мониторинг током 24 часа, уочава се да током дела дана има периода када је крвни притисак висок. С друге стране неке особе имају хипертензију само током сна.

– Најважније да се утврди да ли код пацијента долази до нормалног природног пада крвног притиска током ноћног починка. У многим студијама је потврђено да долази до измена притиска у циркадијалном ритму, односно током 24 часа. Пад крвног притиска током спавања треба да буде најмање 10 одсто, односно треба да је мањи у односу на дневне вредности. Међутим, код неких особа се то не догађа. Овај пад крвног ризика је у директној вези с кардиоваскуларним ризиком и у студијама је утврђено да је ова појава чешћа код особа које имају промене на коронарним крвним судовима. Зато лекари мониторингом проверавају колики је пад притиска док је особа спавала и какав је био квалитет тог сна – подсетио је др Стојановић.

Он је објаснио да постоје особе код којих практично уопште не постоји разлика између крвног притисака током спавања и током дневних активности. За њих се користи у студијама израз „нон дипери”, јер се поменути нормални пад крвног притиска на енглеском назива дип.

Многе особе имају повишени крвни притисак због повећаног лучења надбубрежних жлезда. Најчешће је хормон алдостерон кривац за повећани крвни притисак и за циркадијални измењени ритам.

Др Стојановић је изнео још једну занимљивост: људи код којих се висок притисак измери у амбуланти где се не осећају баш лагодно и где се може направити грешка код такозване хипертензије белог мантила заправо немају ову болест. Али они се морају чешће и боље пратити, јер ће једног дана од 10 до 15 одсто тих особа ипак добити ову дијагнозу.

Закашњења у дијагнози слип апнеје

Слип апнеја синдром, која се испољава кроз краткотрајне прекиде дисања током сна, код нас се, указао је др Стојановић, не дијагностикује довољно често, а поготову не на време.

Слип апнеа често се јавља код професионалних возача аутобуса или камиона и битно је код њих дијагностиковати ову болест, јер се њима може догодити да заспе усред вожње, а тад су последице страшне. Када се ради мониторинг крвног притиска код ових особа, често се види да су вредности крвног притиска током дана потпуно у границама нормале, а током спавања су високе. То се види само ако се користи мониторинг крвног притиска, односно мерење током 24 часа – објаснио је кардиолог.

Он је додао да су и у свету малобројни стручњаци који знају адекватно да „читају” вредности 24-часовног мерења крвног притиска. Као члан удружења и Радне групе Европског удружења за мониторинг крвног притиска, др Стојановић је рекао да је пре свега важно да апарати којима се мери крвни притисак буду исправни и то, како онај уређај који лекари користе у свакодневној пракси, тако се то односи и на холтер апарате којима се притисак прати током 24 часа.