Tokom sna krvni pritisak treba da padne
Kada vrednosti ostaju iste i tokom noćnog počinka, to može da ukaže na neki hormonski problem, odnosno na sekundarnu hipertenziju
Kada vrednosti ostaju iste i tokom noćnog počinka, to može da ukaže na neki hormonski problem, odnosno na sekundarnu hipertenziju
Merenje krvnog pritiska tokom 24 časa holter aparatom veoma je važna dijagnostička metoda kojom ne samo da se postavlja odgovarajuća dijagnoza, već se koristi u prevenciji, odnosno ranoj dijagnozi hipertenzije.
Na ovo je ukazao docent dr Miloš Stojanović, internista s Klinike za endokrinologiju i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, na nedavno održanom simpozijumu „Škola hipertenzije” u Beogradu.
Monitoringom, odnosno praćenjem vrednosti krvnog pritiska tokom celog dana i noći, može da se isključi takozvani efekat belog mantila kada zbog susreta s lekarom i osećaja nelagodnosti čoveku skače pritisak, ali i da se prepozna takozvana maskirana hipertenzija. Ona postoji kada se merenjem u svakodnevnoj praksi beleže normalne vrednosti pritiska, ali kada se uradi monitoring tokom 24 časa, uočava se da tokom dela dana ima perioda kada je krvni pritisak visok. S druge strane neke osobe imaju hipertenziju samo tokom sna.
– Najvažnije da se utvrdi da li kod pacijenta dolazi do normalnog prirodnog pada krvnog pritiska tokom noćnog počinka. U mnogim studijama je potvrđeno da dolazi do izmena pritiska u cirkadijalnom ritmu, odnosno tokom 24 časa. Pad krvnog pritiska tokom spavanja treba da bude najmanje 10 odsto, odnosno treba da je manji u odnosu na dnevne vrednosti. Međutim, kod nekih osoba se to ne događa. Ovaj pad krvnog rizika je u direktnoj vezi s kardiovaskularnim rizikom i u studijama je utvrđeno da je ova pojava češća kod osoba koje imaju promene na koronarnim krvnim sudovima. Zato lekari monitoringom proveravaju koliki je pad pritiska dok je osoba spavala i kakav je bio kvalitet tog sna – podsetio je dr Stojanović.
On je objasnio da postoje osobe kod kojih praktično uopšte ne postoji razlika između krvnog pritisaka tokom spavanja i tokom dnevnih aktivnosti. Za njih se koristi u studijama izraz „non diperi”, jer se pomenuti normalni pad krvnog pritiska na engleskom naziva dip.
Mnoge osobe imaju povišeni krvni pritisak zbog povećanog lučenja nadbubrežnih žlezda. Najčešće je hormon aldosteron krivac za povećani krvni pritisak i za cirkadijalni izmenjeni ritam.
Dr Stojanović je izneo još jednu zanimljivost: ljudi kod kojih se visok pritisak izmeri u ambulanti gde se ne osećaju baš lagodno i gde se može napraviti greška kod takozvane hipertenzije belog mantila zapravo nemaju ovu bolest. Ali oni se moraju češće i bolje pratiti, jer će jednog dana od 10 do 15 odsto tih osoba ipak dobiti ovu dijagnozu.
Zakašnjenja u dijagnozi slip apneje
Slip apneja sindrom, koja se ispoljava kroz kratkotrajne prekide disanja tokom sna, kod nas se, ukazao je dr Stojanović, ne dijagnostikuje dovoljno često, a pogotovu ne na vreme.
Slip apnea često se javlja kod profesionalnih vozača autobusa ili kamiona i bitno je kod njih dijagnostikovati ovu bolest, jer se njima može dogoditi da zaspe usred vožnje, a tad su posledice strašne. Kada se radi monitoring krvnog pritiska kod ovih osoba, često se vidi da su vrednosti krvnog pritiska tokom dana potpuno u granicama normale, a tokom spavanja su visoke. To se vidi samo ako se koristi monitoring krvnog pritiska, odnosno merenje tokom 24 časa – objasnio je kardiolog.
On je dodao da su i u svetu malobrojni stručnjaci koji znaju adekvatno da „čitaju” vrednosti 24-časovnog merenja krvnog pritiska. Kao član udruženja i Radne grupe Evropskog udruženja za monitoring krvnog pritiska, dr Stojanović je rekao da je pre svega važno da aparati kojima se meri krvni pritisak budu ispravni i to, kako onaj uređaj koji lekari koriste u svakodnevnoj praksi, tako se to odnosi i na holter aparate kojima se pritisak prati tokom 24 časa.
