Стари џемпер, нови шал
Ношена гардероба може се искористити, а бирајући нову одећу направљену од рециклираних тканина и подржавајући брендове који дају приоритет еколошким праксама свако ће дати свој допринос екологији
Стари изношен џемпер се опара, вуница опере, намота да се истегне и потом поново користи за плетење – тако су се рециклажом бавиле наше баке. Од старих изношених фармерки наше мајке правиле су шортсеве или торбе. И то је вид рециклаже.
Данас се често гардероба коју не носимо или нам више не одговара поклања и то је допринос одрживој будућности. Све је више модних кућа које своје потрошаче позивају да им донесу текстил који им више не треба, они ће се постарати да се „поново носи, користи или рециклира”, а заузврат се даје ваучер с попустом од 10 одсто за артикле по избору.
Све су то облици рециклирања материјала, које подразумева сакупљање, издвајање, прераду и израду нових производа из искоришћених ствари или материјала. С тим што очигледно и сами, у свакодневном животу, можемо да дамо допринос здравијој животној средини, независно од тога да ли постоје центри за рециклажу. Само у Европи годишње настане око пет милиона тона текстилног отпада. Велики део таквог отпада се спаљује или одлаже, а неопходно је смањити га. Одећа је превише вредна да би је једноставно бацили и спалили.
Нова регулатива прописује да стари текстил треба да се прикупља и рециклира почев од 2025. године. Одлуку је лако донети, али је треба и реализовати. Како ефикасно и еколошки прихватљиво рециклирати огромне количине сакупљених одбачених тканина? И док се од вуне, памука или свиле релативно лако добија нова употребна вредност, има материјала који су изазов за струку. Поновну употребу текстила посебно отежава, за ношење удобан, а за рециклажу изузетно неугодан – еластин. Познат као спандекс или ликра, еластин је донео велике промене у свет моде и текстилне индустрије. Гардероби је донео растегљивост, удобност и трајност.
Међутим, рециклирање мешовитих текстила, посебно када садрже еластин, врло је захтевно. На бечком Техничком универзитету пронађено је решење за овај проблем, наводи се у саопштењу Канцеларије Беча у Београду. Новим методама омогућено је не само боље и еколошки прихватљивије детектовање еластина, већ и његово одвајање, уз истовремено очување осталих влакана. Кључно је било пронаћи одговарајуће раствараче.
Уобичајене методе тестирања користе раствараче који су штетни по здравље. После низа експеримената нађен је безопасни растварач који селективно уклања еластин, а остала влакна оставља нетакнутим.
Ша се све рециклира
Памук: може да се рециклира и тако му се продужава или даје нови живот. Рециклирање укључује разбијање памучне тканине на њена оригинална влакна, која се затим преду у нова предива. Тако се смањује потражња за производњом девичанског памука и штеди вода и енергија у производном процесу.
Полиестер: рециклира се топљењем коришћених полиестерских производа у пелете, а затим се преду у нова полиестерска влакна или предива, која се могу користити за израду нове одеће. Тако се троши мање фосилних горива и смањује емисија гасова.
Најлон: рециклажом коришћени најлонски производи претварају у сировину и најлонско предиво, које се затим употребљава за производњу новог текстила. Тенцел и модал: ова полусинтетичка влакна направљена су од дрвене пулпе, тако да су
биоразградива. Могу се рециклирати коришћењем процеса затворене петље при којем се хемикалије које се користе у производњи поново искоришћавају те се на тај начин смањује отпад и минимизира утицај на животну средину.
Бамбус: влакна добијена од бамбусових остатака су разградива.
