Stari džemper, novi šal

Stari iznošen džemper se opara, vunica opere, namota da se istegne i potom ponovo koristi za pletenje – tako su se reciklažom bavile naše bake. Od starih iznošenih farmerki naše majke pravile su šortseve ili torbe. I to je vid reciklaže.

Danas se često garderoba koju ne nosimo ili nam više ne odgovara poklanja i to je doprinos održivoj budućnosti. Sve je više modnih kuća koje svoje potrošače pozivaju da im donesu tekstil koji im više ne treba, oni će se postarati da se „ponovo nosi, koristi ili reciklira”, a zauzvrat se daje vaučer s popustom od 10 odsto za artikle po izboru.

Sve su to oblici recikliranja materijala, koje podrazumeva sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorišćenih stvari ili materijala. S tim što očigledno i sami, u svakodnevnom životu, možemo da damo doprinos zdravijoj životnoj sredini, nezavisno od toga da li postoje centri za reciklažu. Samo u Evropi godišnje nastane oko pet miliona tona tekstilnog otpada. Veliki deo takvog otpada se spaljuje ili odlaže, a neophodno je smanjiti ga. Odeća je previše vredna da bi je jednostavno bacili i spalili.

Nova regulativa propisuje da stari tekstil treba da se prikuplja i reciklira počev od 2025. godine. Odluku je lako doneti, ali je treba i realizovati. Kako efikasno i ekološki prihvatljivo reciklirati ogromne količine sakupljenih odbačenih tkanina? I dok se od vune, pamuka ili svile relativno lako dobija nova upotrebna vrednost, ima materijala koji su izazov za struku. Ponovnu upotrebu tekstila posebno otežava, za nošenje udoban, a za reciklažu izuzetno neugodan – elastin. Poznat kao spandeks ili likra, elastin je doneo velike promene u svet mode i tekstilne industrije. Garderobi je doneo rastegljivost, udobnost i trajnost.

Međutim, recikliranje mešovitih tekstila, posebno kada sadrže elastin, vrlo je zahtevno. Na bečkom Tehničkom univerzitetu pronađeno je rešenje za ovaj problem, navodi se u saopštenju Kancelarije Beča u Beogradu. Novim metodama omogućeno je ne samo bolje i ekološki prihvatljivije detektovanje elastina, već i njegovo odvajanje, uz istovremeno očuvanje ostalih vlakana. Ključno je bilo pronaći odgovarajuće rastvarače.

Uobičajene metode testiranja koriste rastvarače koji su štetni po zdravlje. Posle niza eksperimenata nađen je bezopasni rastvarač koji selektivno uklanja elastin, a ostala vlakna ostavlja netaknutim.

Ša se sve reciklira

Pamuk: može da se reciklira i tako mu se produžava ili daje novi život. Recikliranje uključuje razbijanje pamučne tkanine na njena originalna vlakna, koja se zatim predu u nova prediva. Tako se smanjuje potražnja za proizvodnjom devičanskog pamuka i štedi voda i energija u proizvodnom procesu.

Poliester: reciklira se topljenjem korišćenih poliesterskih proizvoda u pelete, a zatim se predu u nova poliesterska vlakna ili prediva, koja se mogu koristiti za izradu nove odeće. Tako se troši manje fosilnih goriva i smanjuje emisija gasova.

Najlon: reciklažom korišćeni najlonski proizvodi pretvaraju u sirovinu i najlonsko predivo, koje se zatim upotrebljava za proizvodnju novog tekstila. Tencel i modal: ova polusintetička vlakna napravljena su od drvene pulpe, tako da su

biorazgradiva. Mogu se reciklirati korišćenjem procesa zatvorene petlje pri kojem se hemikalije koje se koriste u proizvodnji ponovo iskorišćavaju te se na taj način smanjuje otpad i minimizira uticaj na životnu sredinu.

Bambus: vlakna dobijena od bambusovih ostataka su razgradiva.