Српска светиња на обали Требишњице

Манастир Тврдош саграђен је на темељима цркве цара Константина из 4. века. Налази се на десној обали реке Требишњице, пет километара западно од Требиња. У њему је свети Василије примио монашки постриг и свештенички чин па се светитељ назива и „Тврдошким и Острошким''.

Манастир Тврдош спада у ред најстаријих културно-историјских споменика у Републици Српској. У 16. и 17. веку био је седиште Хумско-херцеговачке. Током турско-млетачког рата манастир је порушен, а део реликвија пренесен је у манастир Савину (Херцег Нови) и манастир Дужи.

Дуго је био у рушевинама, више од два века. Обнова овог манастира почела је заслугом Николе Руњевца, богатог Требињца који је у периоду 1926–1927. године реконструисао цркву и стари конак. Међутим, од средине 20. века манастир је био напуштен све до 1989. године.

Почетком грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992–1995), седиште епископа захумско-херцеговачког и приморског премештено је из Мостара у манастир Тврдош. Под епископом Атанасијем (Јевтићем) почела је обнова манастира, која се наставила и траје и данас. Црква је обновљена, нови конаци изграђени, засађени виногради.

Постоји веровање да је из манастира Дужи 1992. године у Тврдош пренесена рука свете краљице Јелене Анжујске, мајке краљева Милутина и Драгутина.

Јединствена карактеристика унутрашњости данашње цркве у манастиру Тврдош је стаклени под, који омогућава посетиоцима да виде темеље цркве из 4. века.

Манастир такође има дугу традицију производње вина која датира из 15. века. Захваљујући обновљеним виноградима, винском подруму и савременој винарији, манастир и даље успешно одржава ову традицију.

Свети Василије Тврдошки и Острошки

Свети Василије Тврдошки и Острошки (1610–1671) био је епископ Захумске епархије и православни је светитељ. 

Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи, надомак Требиња, у Херцеговини. Родитељи су га са дванаест година послали у манастир Завала како би избегао данак у крви. Касније је постао монах у манастиру Тврдош и архимандрит, а затим и митрополит захумски.

Његов живот је обележен опасностима од Османлија и унијата, а такође и свргавањем с митрополитског престола. Након што су Османлије разориле манастир Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој строги аскетски живот.

Упокојио се 1671. године. Његове мошти чувају се у манастиру Острог у Даниловграду. У њихову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и остале вероисповести.

Свети Василије Тврдошки и Острошки празнује се 12. маја по грегоријанском календару (29. априла, по јулијанском).