Данкина лепота и доброта

Данка Јесенска имала је више паралелних биографија. Професорка музике, уметница - сликарка, вајарка, писац, преводилац, астролог, едукатор, хуманиста. После две године од одласка, поводом њеног рођендана, навиру сећања. Радмила Урошевић, шеф Одсека за социјалну заштиту општине Звездара, оснивач Волонтерског сервиса подсећа на жену која је, како каже, сејала око себе лепоту и доброту.

- Кад је Бог делио таленте, Данка Јесенска се неколико пута враћала у ред - и сваки пут покупила још један. И сваком била посвећена са истом страшћу, радозналошћу и неумором. Када посебни људи нису више физички са нама, треба их се сећати и само говорити по томе шта су све урадили, без патетике јер она није никада била њихова мера. Физички, Данка нас је напустила затеченим у првим месецима короне, у мају 2020. године, готово лирски приповеда Радмила.

- Пријатељи су знали да има здравствених проблема, и то не први пут, и веровали смо да ће их и овај пут превазићи.  Изолација је њене проблеме сигурно додатно отежала. Нисам могла да претпоставим да су наши дуги телефонски разговори тог пролећа и последњи.

Радмила је Данку упознам 1998. године, у време када је радила као новинар, на Божићном хуманитарном базару који је у Етнографском музеју у Београду организовало Коло српских сестара.

- Данкина фигура, дубоке очи и широк осмех отворили су капију пријатељства, сарадње и дружења. Њено уникатно цвеће од парафина, лотоси, руже и кринови, који су као копља позивали на дивљење, остају у сећању сведока ове и будућих изложби. Данкино име је постало метафора за цвеће од парафина, а ову посебну технику и вештину Данка је желела и безуспешно покушавала да пренесе на неку од наследница. Овај акварел „у три димензије” остао је њен уметнички израз.

Уметничке слике, настале под будним менторским оком Јелене Митровић, академске сликарке, Данка је излагала али и поклањала. Неке од њих налазе се на зидовима Одељења за палијативно збрињавање КБЦ Звездара и Волонтерског сервиса Градске општине Звездара.

Животни путеви су је одвели у Берлин и Париз где је годинама живела, сликала, а све њене свеће које би у току ноћи направила, купци у париским просторима би једва дочекали.  Могла је да остане да живи у оба града, али није. Вратила се.

- Како је говорила, у Београду је била код куће, малу професорску пензију је допуњавала продајом својих радова. Није заговарала скромност и сиромаштво али ни материјално богатство које је често називала „ђаволским послом”, сећа се Радмила.

Велики познавалац спиритуалних истина, мудрости, астрологије, тананости људске душе. Умела је да слуша али и дуго да говори о овосветном и оносветном, књижевности. Преводила је са немачког али и сама писала. Објавила рукопис „Сети се, ако смеш”, а пријатељима оставила у завештање три необјављена рукописа: роман „Мачор”, поезију и преводе са немачког.

- Сваког маја, у Врту сећања на новом гробљу, пријатељи се окупе али много више људи се сећа Данкиних слика, свећа, накита, разговора и расправа, разумевања, подршке и савета. Веровала је у лепоту и доброту као озбиљно оружје и снагу опстанка појединца. По том обрасцу је живела и сејала лепоту и доброту. Своје деце није имала али духовне чељади - тако много. Нема много сачуваног  о Данкином раду у фотодокументацији, њено стваралаштво је расуто по личним збрикама али, још више, у сећањима пријатеља и поштовалаца Данкине љубави према људима, ентузијазму, посвећености, радовању лепоти и доброти за које је искрено веровала - да ће спасити све нас и овај свет, речи су Радмиле Урошевић.