Dankina lepota i dobrota

Danka Jesenska imala je više paralelnih biografija. Profesorka muzike, umetnica - slikarka, vajarka, pisac, prevodilac, astrolog, edukator, humanista. Posle dve godine od odlaska, povodom njenog rođendana, naviru sećanja. Radmila Urošević, šef Odseka za socijalnu zaštitu opštine Zvezdara, osnivač Volonterskog servisa podseća na ženu koja je, kako kaže, sejala oko sebe lepotu i dobrotu.

- Kad je Bog delio talente, Danka Jesenska se nekoliko puta vraćala u red - i svaki put pokupila još jedan. I svakom bila posvećena sa istom strašću, radoznalošću i neumorom. Kada posebni ljudi nisu više fizički sa nama, treba ih se sećati i samo govoriti po tome šta su sve uradili, bez patetike jer ona nije nikada bila njihova mera. Fizički, Danka nas je napustila zatečenim u prvim mesecima korone, u maju 2020. godine, gotovo lirski pripoveda Radmila.

- Prijatelji su znali da ima zdravstvenih problema, i to ne prvi put, i verovali smo da će ih i ovaj put prevazići.  Izolacija je njene probleme sigurno dodatno otežala. Nisam mogla da pretpostavim da su naši dugi telefonski razgovori tog proleća i poslednji.

Radmila je Danku upoznam 1998. godine, u vreme kada je radila kao novinar, na Božićnom humanitarnom bazaru koji je u Etnografskom muzeju u Beogradu organizovalo Kolo srpskih sestara.

- Dankina figura, duboke oči i širok osmeh otvorili su kapiju prijateljstva, saradnje i druženja. Njeno unikatno cveće od parafina, lotosi, ruže i krinovi, koji su kao koplja pozivali na divljenje, ostaju u sećanju svedoka ove i budućih izložbi. Dankino ime je postalo metafora za cveće od parafina, a ovu posebnu tehniku i veštinu Danka je želela i bezuspešno pokušavala da prenese na neku od naslednica. Ovaj akvarel „u tri dimenzije” ostao je njen umetnički izraz.

Umetničke slike, nastale pod budnim mentorskim okom Jelene Mitrović, akademske slikarke, Danka je izlagala ali i poklanjala. Neke od njih nalaze se na zidovima Odeljenja za palijativno zbrinjavanje KBC Zvezdara i Volonterskog servisa Gradske opštine Zvezdara.

Životni putevi su je odveli u Berlin i Pariz gde je godinama živela, slikala, a sve njene sveće koje bi u toku noći napravila, kupci u pariskim prostorima bi jedva dočekali.  Mogla je da ostane da živi u oba grada, ali nije. Vratila se.

- Kako je govorila, u Beogradu je bila kod kuće, malu profesorsku penziju je dopunjavala prodajom svojih radova. Nije zagovarala skromnost i siromaštvo ali ni materijalno bogatstvo koje je često nazivala „đavolskim poslom”, seća se Radmila.

Veliki poznavalac spiritualnih istina, mudrosti, astrologije, tananosti ljudske duše. Umela je da sluša ali i dugo da govori o ovosvetnom i onosvetnom, književnosti. Prevodila je sa nemačkog ali i sama pisala. Objavila rukopis „Seti se, ako smeš”, a prijateljima ostavila u zaveštanje tri neobjavljena rukopisa: roman „Mačor”, poeziju i prevode sa nemačkog.

- Svakog maja, u Vrtu sećanja na novom groblju, prijatelji se okupe ali mnogo više ljudi se seća Dankinih slika, sveća, nakita, razgovora i rasprava, razumevanja, podrške i saveta. Verovala je u lepotu i dobrotu kao ozbiljno oružje i snagu opstanka pojedinca. Po tom obrascu je živela i sejala lepotu i dobrotu. Svoje dece nije imala ali duhovne čeljadi - tako mnogo. Nema mnogo sačuvanog  o Dankinom radu u fotodokumentaciji, njeno stvaralaštvo je rasuto po ličnim zbrikama ali, još više, u sećanjima prijatelja i poštovalaca Dankine ljubavi prema ljudima, entuzijazmu, posvećenosti, radovanju lepoti i dobroti za koje je iskreno verovala - da će spasiti sve nas i ovaj svet, reči su Radmile Urošević.