Како сачувати Бакингемску палату од потапања

Уколико се не буде спречио пораст глобалне температуре до одређеног нивоа, многе светске туристичке атракције и знаменитости би могле да буду поплављене. Међу „подводним грађевинама” наћи ће се између осталих и Бакингемска палата у Лондону, Пентагон у Вашингтону и Токијски торањ. Користећи пројекције високе резолуције, истраживање упозорава да су Лондон, Глазгов и Бристол међу више светских градова који се суочавају са огромним претњама од пораста нивоа мора током периода од неколико деценија до неколико векова. Узрок су, како је наведено, климатске промене.

Ако глобалне температуре достигну четири степена изнад оних у прединдустријском периоду, пораст нивоа мора могао би током наредних векова да угрози копно од којег зависи милијарду људи, показују резултати истраживања које је објављено у часопису „Унвајерментал рисерч летерс”. Међутим, испуњење циља о одржавању глобалних температура испод два степена пораста могло би спасити стотине милиона људи од ризика које носи море које надире. Велики приморски градови у Азији и мала острва попут Бахама, Малдива и Кариба суочавају се са посебно великим претњама због дугорочног пораста нивоа мора.

Фокус је на испитивању пораста нивоа мора у више могућих опција, у распону од оног у којем земље успешно ограничавају пораст температуре на 1,5 степени Целзијусове скале до сценарија у којима свет досеже три или чак четири степена глобалног загревања.

Колики ћемо пораст температуре забележити, увелико зависи од акција човека у блиској будућности, показује наука. На пример, да би се раст глобалне температуре ограничио на 1,5 степен Целзијуса, глобална емисија ће морати да се смањи за 45 одсто до 2030. године, у поређењу са нивоима из 2010. године.

Међутим, процене упозоравају да ће се глобална емисија повећати за 16 одсто до 2030. године. Неуспех у постизању климатских циљева у наредним деценијама могао би имати последице које би се осећале стотинама година.

Међу „подводним грађевинама” могао би да се нађе и Токијски торањ (Фото Википедија)

Нестало око 14 одсто светских корала

Око 14 одсто светских корала нестало је између 2009. и 2018. године услед климатских промена, прекомерног риболова или загађења, наводи се у објављеном листу „Светске мреже за праћење коралних гребена” (ГЦРМН). Стање светских коралних гребена из 2020. године нуди најтачнију научну процену штете на коралним гребенима, настале услед пораста температура, наводи се у саопштењу мреже, преноси Бета. Подаци за извештај прикупљени су са 12.000 локација у 73 земље.

Изгубљених скоро 14 одсто корала је више од свих тренутно живих корала у Аустралији, наводи ГЦРМН.