Kako sačuvati Bakingemsku palatu od potapanja

Ukoliko se ne bude sprečio porast globalne temperature do određenog nivoa, mnoge svetske turističke atrakcije i znamenitosti bi mogle da budu poplavljene. Među „podvodnim građevinama” naći će se između ostalih i Bakingemska palata u Londonu, Pentagon u Vašingtonu i Tokijski toranj. Koristeći projekcije visoke rezolucije, istraživanje upozorava da su London, Glazgov i Bristol među više svetskih gradova koji se suočavaju sa ogromnim pretnjama od porasta nivoa mora tokom perioda od nekoliko decenija do nekoliko vekova. Uzrok su, kako je navedeno, klimatske promene.

Ako globalne temperature dostignu četiri stepena iznad onih u predindustrijskom periodu, porast nivoa mora mogao bi tokom narednih vekova da ugrozi kopno od kojeg zavisi milijardu ljudi, pokazuju rezultati istraživanja koje je objavljeno u časopisu „Unvajermental riserč leters”. Međutim, ispunjenje cilja o održavanju globalnih temperatura ispod dva stepena porasta moglo bi spasiti stotine miliona ljudi od rizika koje nosi more koje nadire. Veliki primorski gradovi u Aziji i mala ostrva poput Bahama, Maldiva i Kariba suočavaju se sa posebno velikim pretnjama zbog dugoročnog porasta nivoa mora.

Fokus je na ispitivanju porasta nivoa mora u više mogućih opcija, u rasponu od onog u kojem zemlje uspešno ograničavaju porast temperature na 1,5 stepeni Celzijusove skale do scenarija u kojima svet doseže tri ili čak četiri stepena globalnog zagrevanja.

Koliki ćemo porast temperature zabeležiti, uveliko zavisi od akcija čoveka u bliskoj budućnosti, pokazuje nauka. Na primer, da bi se rast globalne temperature ograničio na 1,5 stepen Celzijusa, globalna emisija će morati da se smanji za 45 odsto do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 2010. godine.

Međutim, procene upozoravaju da će se globalna emisija povećati za 16 odsto do 2030. godine. Neuspeh u postizanju klimatskih ciljeva u narednim decenijama mogao bi imati posledice koje bi se osećale stotinama godina.

Među „podvodnim građevinama” mogao bi da se nađe i Tokijski toranj (Foto Vikipedija)

Nestalo oko 14 odsto svetskih korala

Oko 14 odsto svetskih korala nestalo je između 2009. i 2018. godine usled klimatskih promena, prekomernog ribolova ili zagađenja, navodi se u objavljenom listu „Svetske mreže za praćenje koralnih grebena” (GCRMN). Stanje svetskih koralnih grebena iz 2020. godine nudi najtačniju naučnu procenu štete na koralnim grebenima, nastale usled porasta temperatura, navodi se u saopštenju mreže, prenosi Beta. Podaci za izveštaj prikupljeni su sa 12.000 lokacija u 73 zemlje.

Izgubljenih skoro 14 odsto korala je više od svih trenutno živih korala u Australiji, navodi GCRMN.