Вечера и плажа – за једног
Промена средине и предах од свакодневних обавеза потребан је сваком, али неко за туристички аранжман нема одговарајућег партнера, а неко баш бира „соло” авантуру
Сам или у друштву – путовати је неопходно, каже Оливера Новаковић, клинички психолог, и цитира речи исламског пророка Мухамедa: „Немој ми рећи колико си образован, реци ми колико си путовао”. Они који данас раде у фирмама и компанијама где је све подређено профиту немају пуно времена да се одмарају, а и када га имају, врло тешко могу да га прилагоде другим људима којима је, такође, „густ” распоред. То је један од разлога што се неки људи унапред одлучују да на путовања иду потпуно сами.
– Неким људима бити сам подразумева посебан вид слободе: „бирам, креирам, не зависим…”. Они не желе да своје потребе и планове подређују другима, јер своју самоћу високо цене и свесно је бирају у датим периодима живота. За њих су „соло” путовања први и прави избор – објашњава Оливера Николић.
Сам, а плаћа за двоје
Неким људима самостална путовања, међутим, не представљају ужитак, већ напор.
– Самоћу, заправо, доживљавају као вид осуде и заробљеништва, а не слободе. Иако им делују примамљиво, „соло” путовања их плаше и нису сигурни како би се са неким изазовним ситуацијама суочили. Због тога себе не би требало да стављају на овакве изазове – саветује наша саговорница.
Према расположивим подацима, број „сингл” путника преко туристичких агенција већ годинама се креће око три одсто. У огромном броју случајева такав путник иде сам, али много тога – плаћа за двоје. Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција „Јута”, објашњава да прво, у зависности од туристичког одредишта и категорије хотела, једнокреветну собу у хотелу „соло” путник мора да плати од 30 процената, па чак до 100 одсто скупље од цене по особи у двокреветној соби. Практично, плаћа и други кревет, који ће бити празан. Апартмани се издају као целина, па ни власнике, ни агенције не интересује да ли ће у њима бити онолико људи колико је предвиђено или само једна особа: цена је иста.
Да би смањили трошкове путовања неке агенције „упарују” особе које на пут крећу саме. Организатори путовања сматрају да је таква пракса прихватљива уколико су путници са тим унапред упознати и сагласни. Неке агенције, пак, то не желе да раде, јер се прибојавају могућих проблема.
Лакше је у друштву
Оливера Новаковић указује и на све учесталију појаву да на најлепшим местима у свету можемо видети људе који чекају, али не да би се дивили импозантним крајолицима, величанственој архитектури, романтичним заласцима сунца… Чекају да окрену леђа тој лепоти како би усликали чувени „селфи”, губећи из вида чари животног тренутка:
– Предност самосталних путовања је у томе што нас уче како да се носимо са анксиозношћу коју изазива прелажење сопствених граница и потом уживамо у сопственим искуствима, без потребе да их поделимо са другима. То је добра прилика да код себе изградимо осећај самодовољности, али не у смислу отуђења од других, него виђења себе као главног актера сопственог живота. Путовања су, међутим, понекад пуна непредвиђених изазовних ситуација, па је лакше имати некога од поверења са собом, са којим ћемо делити своје мисли и решавати препреке.
Сопствени аранжман
Међу онима који више воле да иду сасвим сами, одређени број путника бира и креира сваку следећу дестинацију у сопственом аранжману. За овај тип путника данашње тржиште нуди платформе на којима се „дан за дан” може букирати све, од собе, стана, до хотела, до апликација на којима људи нуде бесплатне смештаје у сопственим кућама како би подржали туристе са мањим буџетима, али и због дружења и упознавања.
Родитељ са децом – без попуста
Путници негодују и што се попусти за децу одобравају искључиво када са њима иду две одрасле особе које плаћају пуну цену.
– Уколико на пут са децом крене један родитељ, онда се најчешће за старије дете обрачунава пуна цена као за (другу) одраслу особу, а право на попуст има само млађе дете, у складу са ценовником. Рецимо, дете до шест година може добити бесплатан смештај, али онда нема свој кревет, него спава са родитељима. Ако има кревет, онда је попуст од 30, највише до 70 одсто. У случају да оба родитеља пођу са двоје деце која добију попуст од 50 одсто, онда она најчешће спавају у једном лежају или су, као у Шпанији и Турској, у већини хотела собе опремљене са два „брачна кревета”, па примају до четири или чак пет особа, односно двоје одраслих и двоје или троје деце, најчешће до 12 година старости – објашњава Сеничић.
