Večera i plaža – za jednog
Promena sredine i predah od svakodnevnih obaveza potreban je svakom, ali neko za turistički aranžman nema odgovarajućeg partnera, a neko baš bira „solo” avanturu
Sam ili u društvu – putovati je neophodno, kaže Olivera Novaković, klinički psiholog, i citira reči islamskog proroka Muhameda: „Nemoj mi reći koliko si obrazovan, reci mi koliko si putovao”. Oni koji danas rade u firmama i kompanijama gde je sve podređeno profitu nemaju puno vremena da se odmaraju, a i kada ga imaju, vrlo teško mogu da ga prilagode drugim ljudima kojima je, takođe, „gust” raspored. To je jedan od razloga što se neki ljudi unapred odlučuju da na putovanja idu potpuno sami.
– Nekim ljudima biti sam podrazumeva poseban vid slobode: „biram, kreiram, ne zavisim…”. Oni ne žele da svoje potrebe i planove podređuju drugima, jer svoju samoću visoko cene i svesno je biraju u datim periodima života. Za njih su „solo” putovanja prvi i pravi izbor – objašnjava Olivera Nikolić.
Sam, a plaća za dvoje
Nekim ljudima samostalna putovanja, međutim, ne predstavljaju užitak, već napor.
– Samoću, zapravo, doživljavaju kao vid osude i zarobljeništva, a ne slobode. Iako im deluju primamljivo, „solo” putovanja ih plaše i nisu sigurni kako bi se sa nekim izazovnim situacijama suočili. Zbog toga sebe ne bi trebalo da stavljaju na ovakve izazove – savetuje naša sagovornica.
Prema raspoloživim podacima, broj „singl” putnika preko turističkih agencija već godinama se kreće oko tri odsto. U ogromnom broju slučajeva takav putnik ide sam, ali mnogo toga – plaća za dvoje. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija „Juta”, objašnjava da prvo, u zavisnosti od turističkog odredišta i kategorije hotela, jednokrevetnu sobu u hotelu „solo” putnik mora da plati od 30 procenata, pa čak do 100 odsto skuplje od cene po osobi u dvokrevetnoj sobi. Praktično, plaća i drugi krevet, koji će biti prazan. Apartmani se izdaju kao celina, pa ni vlasnike, ni agencije ne interesuje da li će u njima biti onoliko ljudi koliko je predviđeno ili samo jedna osoba: cena je ista.
Da bi smanjili troškove putovanja neke agencije „uparuju” osobe koje na put kreću same. Organizatori putovanja smatraju da je takva praksa prihvatljiva ukoliko su putnici sa tim unapred upoznati i saglasni. Neke agencije, pak, to ne žele da rade, jer se pribojavaju mogućih problema.
Lakše je u društvu
Olivera Novaković ukazuje i na sve učestaliju pojavu da na najlepšim mestima u svetu možemo videti ljude koji čekaju, ali ne da bi se divili impozantnim krajolicima, veličanstvenoj arhitekturi, romantičnim zalascima sunca… Čekaju da okrenu leđa toj lepoti kako bi uslikali čuveni „selfi”, gubeći iz vida čari životnog trenutka:
– Prednost samostalnih putovanja je u tome što nas uče kako da se nosimo sa anksioznošću koju izaziva prelaženje sopstvenih granica i potom uživamo u sopstvenim iskustvima, bez potrebe da ih podelimo sa drugima. To je dobra prilika da kod sebe izgradimo osećaj samodovoljnosti, ali ne u smislu otuđenja od drugih, nego viđenja sebe kao glavnog aktera sopstvenog života. Putovanja su, međutim, ponekad puna nepredviđenih izazovnih situacija, pa je lakše imati nekoga od poverenja sa sobom, sa kojim ćemo deliti svoje misli i rešavati prepreke.
Sopstveni aranžman
Među onima koji više vole da idu sasvim sami, određeni broj putnika bira i kreira svaku sledeću destinaciju u sopstvenom aranžmanu. Za ovaj tip putnika današnje tržište nudi platforme na kojima se „dan za dan” može bukirati sve, od sobe, stana, do hotela, do aplikacija na kojima ljudi nude besplatne smeštaje u sopstvenim kućama kako bi podržali turiste sa manjim budžetima, ali i zbog druženja i upoznavanja.
Roditelj sa decom – bez popusta
Putnici negoduju i što se popusti za decu odobravaju isključivo kada sa njima idu dve odrasle osobe koje plaćaju punu cenu.
– Ukoliko na put sa decom krene jedan roditelj, onda se najčešće za starije dete obračunava puna cena kao za (drugu) odraslu osobu, a pravo na popust ima samo mlađe dete, u skladu sa cenovnikom. Recimo, dete do šest godina može dobiti besplatan smeštaj, ali onda nema svoj krevet, nego spava sa roditeljima. Ako ima krevet, onda je popust od 30, najviše do 70 odsto. U slučaju da oba roditelja pođu sa dvoje dece koja dobiju popust od 50 odsto, onda ona najčešće spavaju u jednom ležaju ili su, kao u Španiji i Turskoj, u većini hotela sobe opremljene sa dva „bračna kreveta”, pa primaju do četiri ili čak pet osoba, odnosno dvoje odraslih i dvoje ili troje dece, najčešće do 12 godina starosti – objašnjava Seničić.
