Вожња Трансибирском железницом посебан је доживљај за све светске путнике, али и оне које посао води у овај крај света. Фоторепортер 

Прави заљубљеници у железнице спремни су на седмодневно путовање трансибирском пругом дугом 9.288 километара која води кроз два континента, три државе и осам временских зона.

Трансибирска железница, мрежа железница која спаја Москву, европски део Русије са руским Далеким истоком, Монголијом, Кином и Јапанским морем грађена је од 1891. до 1916. године. Рута пролази кроз Сибир, а полази из Москве до Владивостока. На ову мрежу надовезује се Трансмонголска линија за Улан Батор и Трансманџуријска за Пекинг.

Воз има чувени вагон бар, који није јефтин, али како на свакој станици прави паузу од 20 минута и храну и сувенире је могуће купити од препродаваца који нуде буквално све.

У трећем разреду – сви заједно

Док Трансибирска железница последњих година привлачи велики број туриста, за становнике Сибира она је животно важна саобраћајница. Већина сибирских градова је изграђена дуж ове пруге, на пример Новосибирск који се налази негде на половини трасе има милион и по становника и треће је место по величини у Русији. Руси имају навику да и данас често путују возовима. Породице возом одлазе на годишњи одмор или у посете, студенти путују после завршених семестара, као и војници на одсуства.

У возовима постоје три разреда. У првом су купеи са два лежаја, столом и у неким постоји и умиваоник. У другом разреду у једном купеу има четири лежаја, по два на свакој страни, а преко дана се обично горњи подигне и окрене ка зиду вагона, а путници седе на доњем. У трећем разреду нема купеа, нити преградних зидова, само лежајеви. Сумњамо да би туристи који воле приватност и комфор уживали у овој вишедневној авантури.

Зими воз пролази кроз непрегледна бела пространства, а током лета Сибир је зелен и путници уживају у пределима са малим селима и дрвеним кућама, а они који су путовали истичу као најлепше призоре Бајкалског језера.