Vožnja Transibirskom železnicom poseban je doživljaj za sve svetske putnike, ali i one koje posao vodi u ovaj kraj sveta. Fotoreporter 

Pravi zaljubljenici u železnice spremni su na sedmodnevno putovanje transibirskom prugom dugom 9.288 kilometara koja vodi kroz dva kontinenta, tri države i osam vremenskih zona.

Transibirska železnica, mreža železnica koja spaja Moskvu, evropski deo Rusije sa ruskim Dalekim istokom, Mongolijom, Kinom i Japanskim morem građena je od 1891. do 1916. godine. Ruta prolazi kroz Sibir, a polazi iz Moskve do Vladivostoka. Na ovu mrežu nadovezuje se Transmongolska linija za Ulan Bator i Transmandžurijska za Peking.

Voz ima čuveni vagon bar, koji nije jeftin, ali kako na svakoj stanici pravi pauzu od 20 minuta i hranu i suvenire je moguće kupiti od preprodavaca koji nude bukvalno sve.

U trećem razredu – svi zajedno

Dok Transibirska železnica poslednjih godina privlači veliki broj turista, za stanovnike Sibira ona je životno važna saobraćajnica. Većina sibirskih gradova je izgrađena duž ove pruge, na primer Novosibirsk koji se nalazi negde na polovini trase ima milion i po stanovnika i treće je mesto po veličini u Rusiji. Rusi imaju naviku da i danas često putuju vozovima. Porodice vozom odlaze na godišnji odmor ili u posete, studenti putuju posle završenih semestara, kao i vojnici na odsustva.

U vozovima postoje tri razreda. U prvom su kupei sa dva ležaja, stolom i u nekim postoji i umivaonik. U drugom razredu u jednom kupeu ima četiri ležaja, po dva na svakoj strani, a preko dana se obično gornji podigne i okrene ka zidu vagona, a putnici sede na donjem. U trećem razredu nema kupea, niti pregradnih zidova, samo ležajevi. Sumnjamo da bi turisti koji vole privatnost i komfor uživali u ovoj višednevnoj avanturi.

Zimi voz prolazi kroz nepregledna bela prostranstva, a tokom leta Sibir je zelen i putnici uživaju u predelima sa malim selima i drvenim kućama, a oni koji su putovali ističu kao najlepše prizore Bajkalskog jezera.