Они савршено читају говор тела

Пси постају интелигентнији, па чак из контакта са људима уче како да се понашају, тврде научници и ово поткрепљују објашњењем да чињеница да игра паса ретко ескалира у тучу показује да се ове животиње повинују друштвеним правилима и поштују их.

У оквиру једне студије, у коју су била укључена два пса, оба су давала шапу и за то била награђивана посластицама. Научници су, затим, издвојили једног пса и од њега тражили да пружи шапу, али без икакве награде. После овога, кажу, наставио је да моли наредних пола сата. У следећи тест поново су била укључена два пса, али су награђивали само једног. Онај који је остајао без награде ускоро је одбио да игра њихову игру. Доктор Фредрике Ранге са Бечког универзитета, која је била на челу ове студије, каже:

„Пси показују снажну аверзију према неједнакости. Ја то радије не бих назвала осећајем за праведност, али неко можда би.” На првом Форуму о псима у Будимпешти присуствовало је више од 200 стручњака који су разговарали о томе шта се одвија у уму једног пса. Склоност људи да псима приписују стања свести слична људским није толико без научне основе као што се на први поглед чини, јер они заиста имају неке изванредне и фрапантне менталне способности које им омогућавају да се развијају и напредују у свом необичном пребивалишту – нашем свету. Домаћи пси еволуирали су од сивих вукова пре 10.000 година, од када су се њихови мозгови смањили, тако да пас величине вука има мозак око десет одсто мањи него његов дивљи предак. Доктор Петер Понграц са Универзитета Еотвос Лоранд у Будимпешти и његове колеге представили су доказе да лавеж паса садржи информације које људи могу да разумеју.

Поред овога, тим научника др Понграца такође је открио да сваки од различитих врста лавежа има јасан образац фреквенције, тоналитета и пулсирања и да вештачка мрежа нерава може да користи ове одлике да би тачно идентификовала лавеж са којим се никада раније није сусрела. Ово је још један доказ да лавеж преноси информацију о менталном стању пса, наводи се у тексту који је објавио часопис „Њу сајентист”. Овај тим тврди да људи могу тачно да идентификују скуп лавежа као одраз среће, усамљености или агресије. „Чак и шестогодишњаци, који никада нису имали пса, препознају ове шаблоне”, каже др Понграц.

Пси нису у стању само да „разговарају” са нама – они могу и да разумеју неке аспекте комуникације људи. На форуму у Будимпешти др Акико Такаока са Универзитета Кјото у Јапану описала је за сада необјављен рад у оквиру кога је испитивано шта се дешава у мозгу пса када чује глас странца. Она је псима пушталa серију снимљених непознатих гласова – мушких и женских – при чему је сваки глас био праћен фотографијом људског лица на екрану. У ситуацији када пол лица није одговарао гласу, пси су дуже гледали у екран, што је био знак да су њихова очекивања била изневерена.

Међутим, др Александра Хоровиц са Барнард колеџа у Њујорку радије употребљава термин „теорија понашања” да би описала очигледну проницљивост паса. „Мислим да постоји огромна област између теорије ума и теорије понашања”, сматра др Хоровиц. Овакво мишљење најбоље илуструје њена најновија студија. Када се пси заједно играју они користе одговарајуће сигнале за привлачење пажње или указивање на жељу за игром у зависности од очигледног нивоа пажње њиховог партнера у игри, што зависи од тога да ли је он, рецимо, окренут лицем према њима или је са стране. Ово би могло да се протумачи као читање мисли, признаје др Хоровиц, али једноставније објашњење јесте да пси читају говор тела и реагују на своје уобичајене, непромењене начине.