Oni savršeno čitaju govor tela
Sklonost ljudi da psima pripisuju stanja svesti slična ljudskim nije toliko bez naučne osnove kao što se na prvi pogled čini, jer oni zaista imaju neke izvanredne i frapantne mentalne sposobnosti
Psi postaju inteligentniji, pa čak iz kontakta sa ljudima uče kako da se ponašaju, tvrde naučnici i ovo potkrepljuju objašnjenjem da činjenica da igra pasa retko eskalira u tuču pokazuje da se ove životinje povinuju društvenim pravilima i poštuju ih.
U okviru jedne studije, u koju su bila uključena dva psa, oba su davala šapu i za to bila nagrađivana poslasticama. Naučnici su, zatim, izdvojili jednog psa i od njega tražili da pruži šapu, ali bez ikakve nagrade. Posle ovoga, kažu, nastavio je da moli narednih pola sata. U sledeći test ponovo su bila uključena dva psa, ali su nagrađivali samo jednog. Onaj koji je ostajao bez nagrade uskoro je odbio da igra njihovu igru. Doktor Fredrike Range sa Bečkog univerziteta, koja je bila na čelu ove studije, kaže:
„Psi pokazuju snažnu averziju prema nejednakosti. Ja to radije ne bih nazvala osećajem za pravednost, ali neko možda bi.” Na prvom Forumu o psima u Budimpešti prisustvovalo je više od 200 stručnjaka koji su razgovarali o tome šta se odvija u umu jednog psa. Sklonost ljudi da psima pripisuju stanja svesti slična ljudskim nije toliko bez naučne osnove kao što se na prvi pogled čini, jer oni zaista imaju neke izvanredne i frapantne mentalne sposobnosti koje im omogućavaju da se razvijaju i napreduju u svom neobičnom prebivalištu – našem svetu. Domaći psi evoluirali su od sivih vukova pre 10.000 godina, od kada su se njihovi mozgovi smanjili, tako da pas veličine vuka ima mozak oko deset odsto manji nego njegov divlji predak. Doktor Peter Pongrac sa Univerziteta Eotvos Lorand u Budimpešti i njegove kolege predstavili su dokaze da lavež pasa sadrži informacije koje ljudi mogu da razumeju.
Pored ovoga, tim naučnika dr Pongraca takođe je otkrio da svaki od različitih vrsta laveža ima jasan obrazac frekvencije, tonaliteta i pulsiranja i da veštačka mreža nerava može da koristi ove odlike da bi tačno identifikovala lavež sa kojim se nikada ranije nije susrela. Ovo je još jedan dokaz da lavež prenosi informaciju o mentalnom stanju psa, navodi se u tekstu koji je objavio časopis „Nju sajentist”. Ovaj tim tvrdi da ljudi mogu tačno da identifikuju skup laveža kao odraz sreće, usamljenosti ili agresije. „Čak i šestogodišnjaci, koji nikada nisu imali psa, prepoznaju ove šablone”, kaže dr Pongrac.
Psi nisu u stanju samo da „razgovaraju” sa nama – oni mogu i da razumeju neke aspekte komunikacije ljudi. Na forumu u Budimpešti dr Akiko Takaoka sa Univerziteta Kjoto u Japanu opisala je za sada neobjavljen rad u okviru koga je ispitivano šta se dešava u mozgu psa kada čuje glas stranca. Ona je psima puštala seriju snimljenih nepoznatih glasova – muških i ženskih – pri čemu je svaki glas bio praćen fotografijom ljudskog lica na ekranu. U situaciji kada pol lica nije odgovarao glasu, psi su duže gledali u ekran, što je bio znak da su njihova očekivanja bila izneverena.
Međutim, dr Aleksandra Horovic sa Barnard koledža u Njujorku radije upotrebljava termin „teorija ponašanja” da bi opisala očiglednu pronicljivost pasa. „Mislim da postoji ogromna oblast između teorije uma i teorije ponašanja”, smatra dr Horovic. Ovakvo mišljenje najbolje ilustruje njena najnovija studija. Kada se psi zajedno igraju oni koriste odgovarajuće signale za privlačenje pažnje ili ukazivanje na želju za igrom u zavisnosti od očiglednog nivoa pažnje njihovog partnera u igri, što zavisi od toga da li je on, recimo, okrenut licem prema njima ili je sa strane. Ovo bi moglo da se protumači kao čitanje misli, priznaje dr Horovic, ali jednostavnije objašnjenje jeste da psi čitaju govor tela i reaguju na svoje uobičajene, nepromenjene načine.
