Аутор: Славица Ступарушић
17.08.2025 у 10:28
Правилно заливање биљака „није наука”, па ипак се дешава да се осуше од „жеђи” или увену због претеривања, да „пију” воду сваки дан, а опет не напредују. И у време летњих великих врућина важно је водити рачуна којом водом и у које доба дана наводњавамо биљке било да је реч о цвећу у саксији, поврћу, воћу, трави…
Биљке се заливају да би остале здраве и способне да расту, али то је више од пуке „хидратације”. Вода пре свега помаже да се хранљиве материје из земље апсорбују и пренесу кроз биљку. Фото-синтеза не може да се одвија без воде, она је саставни део процеса у току кога биљке производе енергију уз помоћ сунчеве светлости. Испаравање воде кроз листове хлади биљку, посебно током врућих дана. Чврсте су и једре, јер вода пуни ћелије биљке и омогућава да стабљике и листови стоје усправно.
14.08.2025 у 08:54
Ко је др Борислав Агапиев, питали смо вештачку интелигенцију (ВИ), а одговор је стигао тренутно: „Личност која сама по себи звучи као лик из књиге, а не само њен аутор. Он је доктор рачунарских наука, инжењер, иноватор и предузетник с изузетном каријером у Америци и Србији. Радио је у ’Интелу’ на развоју микропроцесора ’пентијум про’, свој стартап, компанију ’Wowd’, продао је ’Фејсбуку’, док је три његова патента везана за претраживање интернета откупио ’Гугл’. Агапиев није на томе стао – осмислио је нове системе вештачке интелигенције које већ можете испробати. Предаје на Рачунарском факултету у Београду.” Борислав Агапиев И то је све, питамо нашу „саговорницу”, вештачку интелигенцију знајући за књиге: „Алиса у земљи финансијских чуда” коју је Агапиев написао у сарадњи са че
27.07.2025 у 10:11
Ретки су они који умеју, у данашње време убрзаног ритма живота, да застану, ослушну и разумеју. Др Зорица Миновић, специјалиста неуропсихијатрије, једна је од тих ретких. Рођена у Чачку, а срцем и професијом везана за Београд, Зорица је више од лекара — она је сведок, сапутник и чувар туђих исповести. Њен животни пут је пут дубоког слушања, духовног трагања и непрестаног давања. Докторке Зорица и Милица Миновић Од снова до позива Маштала је као девојчица да лечи људе. Родитељи су је одвраћали — све док на тесту за професионалну оријентацију психолог није рекао да би за њу била идеална историја уметности или новинарство. Тада су, како каже: „постали фанови медицине”. Иако је првобитно желела да буде педијатар, судбина је одвела у неуропсихијатрију. Данас, пос
16.07.2025 у 07:44
Гледајући уникатне модне детаље Иване Радовановић из сремског села Вишњићево у шидској општини, које сама креира и ручно израђује, нисмо ни слутили да њен сан није био да буде модисткиња, већ официр на прекоокеанским бродовима. Загледана у реку Студву и Босут, у који се улива у самом центру родног села Моровић, маштала је о морској пучини. У Београду је завршила Школу за бродарство, бродоградњу и хидроградњу, за наутичког техничара – поморски смер. Ивана Радовановић – Желела сам да идем на брод, крузер, имала сам и прилику, али отац је био против, сматрао је да то није за младу девојку – прича Ивана. Зашто брод, и то прекоокеански? – Маштала сам да обиђем и упознам свет, људе, културе, да нађем себе. Нисам мислила да то буде моје дефинитивно опредељење, него сам то в
16.07.2025 у 07:43
„Смеј се смеј, увек се смеј”, речи су песме, јер на лицу од осмеха нема лепшег мејкапа и на све то треба додати да смех, доказано, зближава људе, отклања стрес и ублажава болести па се због тога и примењује у појединим терапијама. Смех може и да се вежба. Индијац др Мадан Катари установио је систем вежби који изазива смех а који обухвата вежбе дисања узете из јоге, као и вежбе истезања и технике за стимулисање смеха. Овај систем за изазивање смеха показао се као врло делотворан и веома брзо постао популаран широм света. Данас у свету има на стотине хиљада клубова смеха, чији чланови се редовно састају искључиво да би се смејали ради унапређења сопственог здравља. Смех је најједноставнији облик дубоког дисања, а нобеловац др Ото Варбург тврди да, када бисмо уносили довољно кисеони
03.07.2025 у 13:57
Средином маја, бројни гости су се упутили ка Костолцу. Грешите ако сте помислили да су кренули ка Виминацијуму, археолошком налазишту једног од највећих војних логора на Дунаву и главном граду римске провинције Горње Мезије, који је настао у првом веку. Непрегледна колона аутомобила овог пута се кретала од Костолца, кроз насеље и воћњаке асфалтним путем, ка Малом граду. До највеће коте, изнад села Костолац, на сам ћошак Сопотског брда, лево од реке Млаве. Ту је изузетно значајно археолошко налазиште са културно-историјском слојевитошћу која потврђује континуитет живота у Костолцу дуг осам миленијума! Ово чудесно место, са кога се за лепа времена виде Вршачки брег и Авала, познато је и по велелепној задужбини, Тодића цркви. Повод окупљања било је обележавање јубилеја старокостолачког Храма
05.07.2025 у 10:00
АЛКОХОЛИЗАМ Залечени, никад излечени – Не идем више ни на свадбе, ни на сахране – рекао је П. З., који је успео да се извуче из канџи алкохола. Своју животну причу, пут од алкохолизма до залечења и разлоге зашто се латио чаше испричао је на недавно организованој трибини посвећеној злоупотреби алкохола. На трибини се могло чути где је граница толеранције, када потражити помоћ, које су статистике залечених... ЛИЧНОСТ ЖАРКО ДИМИЋ Хроничар Бранкове вароши Кад се помене даља и ближа прошлост увек љупких Сремских Карловаца, једно име је неизбежно: др Жарко Димић, хроничар, истраживач, песник, књижевник, заљубљеник у место коме је посветио цео свој живот и богато стваралаштво. Сабеседник „Магазина” већ деценијама проучава историјат варошице, а у минулим временима посетио ј