Смехом до здравља
Најкраћа је дистанца између двоје људи, невероватно је заразан и скроз нас обузима, доказано отклања стрес, ублажава болести, и да – ништа не кошта
„Смеј се смеј, увек се смеј”, речи су песме, јер на лицу од осмеха нема лепшег мејкапа и на све то треба додати да смех, доказано, зближава људе, отклања стрес и ублажава болести па се због тога и примењује у појединим терапијама.
Смех може и да се вежба. Индијац др Мадан Катари установио је систем вежби који изазива смех а који обухвата вежбе дисања узете из јоге, као и вежбе истезања и технике за стимулисање смеха. Овај систем за изазивање смеха показао се као врло делотворан и веома брзо постао популаран широм света. Данас у свету има на стотине хиљада клубова смеха, чији чланови се редовно састају искључиво да би се смејали ради унапређења сопственог здравља.
Смех је најједноставнији облик дубоког дисања, а нобеловац др Ото Варбург тврди да, када бисмо уносили довољно кисеоника у наше тело, били бисмо мање подложни болестима.
Сви волимо људе који се смеју. Стога не чуди савет стручњака: „Ако желите добре односе у породици – смејте се; добре односе с децом – смејте се.” Смех доноси дечију разиграност и даје потпуну сигурност да будемо оно што јесмо. Стручњаци тврде да је 15 минута смеха довољно да се праг бола подигне за 10 одсто. Заштита од бола коју пружа смех, по свему судећи, долази од ендорфина, комплексне хемијске супстанце (неуротрансмитера) која помаже у преношењу нервних импулса међу нервним ћелијама, али и ублажава деловање физичког бола и стреса. Ендорфин се лучи и приликом других физичких напора, као што су плес, пливање, трчање… Док се смејемо, снижава нам се крвни притисак, повећава проток крви кроз организам и снабдевање крви кисеоником, а смањују се лучење хормона стреса и осећај бола, чиме се расположење доста побољшава. Такође, познато је да расположење остаје добро око 45 минута након што престанемо са смехом.
Смех је комплексна психолошка манифестација о чијем се настајању мало зна. Међутим, јединствено медицинско истраживање које су спровели бразилски кардиолози показало је да је код пацијената који су гледали комедије забележено побољшање кардиоваскуларних проблема. Студија је показала да смех изазива ширење ткива унутар срца – и повећава проток кисеоника кроз тело.
„Наша студија је открила да терапија смехом повећава функционални капацитет кардиоваскуларног система”, рекао је главни аутор студије професор Марко Сафи из болнице у Порто Алегру у Бразилу.
Налази су представљени на годишњем састанку Европског кардиолошког друштва у Амстердаму, највећој светској конференцији за болести срца.
Ово је прва студија ове врсте коју су спровели научници како би испитали да ли терапија смехом може побољшати стање пацијената са срчаним обољењима.
У истраживању је учествовало 26 одраслих особа просечне старости 64 године, код којих је дијагностикована коронарна артеријска болест узрокована нагомилавањем плака у зидовима артерија које срце снабдевају крвљу.
Током тромесечног трајања студије, како је пренео РТС, половина учесника је гледала два различита канала који емитују популарне комичне ситкоме у трајању од сат времена сваке недеље. Друга половина је гледала програме са документарним филмовима политичке тематике или о глобалном загревању.
На крају, после 12 недеља, код пацијената који су гледали комедије забележено је побољшање од 10 одсто на тесту који је мерио колико кисеоника њихово срце може да пумпа у крвоток.
„Ова студија је открила да терапија смехом може да помогне у смањењу упалних процеса и смањењу ризика од срчаног и можданог удара.”
Они боље упућени гледаоци знају да телевизијски програми у Србији имају најмање хумористичких емисија, па би, уместо да буду приковани уз екран, било боље да што чешће уживају у забавним вечерима са пријатељима и породицом.
Смех није шала
„Смех је телесна вежба, драгоцена за здравље”, тврдио је Аристотел. Филозофија и уметност одавно су пружиле доказе да смех није шала, а тек почетком 21. века постао је предмет посебне науке која се студира на европским и светским универзитетима. Име те нове науке која проучава утицај смеха на људски организам је гелотологија, наука о смеху, а потиче из грчког језика, од речи „гелос” (смејати се).
Нова сазнања о смеху и његовој улози у животу људи и резултати емпиријских истраживања покренули су велики број нових пројеката, као што су: терапија смехом, семинари смеха, школе смеха (које су постале врло популарне у Немачкој) и томе слично.
Шта нам поручује гелотологија?
• Смејање смањује напетост мишића.
• Смех јача имуни систем.
• Смехом се повећава активност плућа, више кисеоника се уноси, што доводи до убрзања метаболизма свих ћелија.
• Током смејања, луче се хормони среће серотонин, ендорфин и допамин, који су одговорни за осећај среће и задовољства.
Започните дан осмехом!
