Аутор: Славица Ступарушић
14.10.2023 у 19:37
„Гледала сам је данима и нисам знала да ли да је сажаљевам или да се љутим на њу. Не знам да ли сам је икад чула да је урадила нешто зато што то она жели, али је зато безусловно излазила у сусрет свима. Временом се верзирала да ради готово све послове у фирми од кафе-куварице и курира до комерцијалисте, шта год би шеф рекао да је потребно ’где он оком, она скоком’, награда је била тапшање по рамену. Да јој колеге не би замериле и њима је угађала мењајући их на послу, јер они имају заказано код доктора, журе на родитељски… Код куће ситуација иста, мама жели у биоскоп – ићи ће с њом. Њу нико није питао да ли она то жели, а и да јесте, тешко да би признала. Ћерка тражи нове патике, пара нема, узеће кредит ради мира у кући… Комшиница редовно залива цвеће тако да се прелива и на њен балкон, али
