Лишће се сакупља, руже орезују

Новембар је месец када башта лагано тоне у зимски сан, али има још доста посла који треба да се заврши да би наредне године убирали плодове свог рада. Опало лишће треба скупити с траве и стаза. Најбоље је ставити га у компостиште и тако искористити као природно ђубриво, компост.

Сакупљено лишће може да послужи и за заштиту од мраза за поједине осетљиве биљке.

Бели лук, шаргарепу и першун потребно је малчирати, односно застирати. Снег је добар топлотни изолатор, али ће повртне врсте које су већ никле лакше да поднесу ниске температуре и хладне ветрове ако су заштићене дебелим слојем малча. Суво опало лишће послужиће за малчирање мркве и белог лука. Першун је добро малчирати сувом травом, сеном или иглицама од четинара.

Ово је доба и када се воћњак припрема за наредну сезону. Требало би га очистити од поломљених грана, трулих плодова, осушених стабала, поправити наслоне (стубове и жице). Стајњаком или компостом треба пођубрити и простор око воћака за једну половину – више него што је ширина крошње. После ђубрења простор треба прекопати, тако да се ђубриво прекрије земљом. Затим је ту орање, фрезирање пред мразеве, да се земља уситни, да буде растресита да би се корен лакше ширио.

Резидба је на реду тек када опадне лист и биљка уђе у фазу мировања.

Садња по лепом времену и у новембру

Право време за садњу воћки било је пре 30 година, јер би сада убирали плодове. Следеће право време за сднице је сада, јер никад није касно!

Ако сте донели одлуку шта посадити и направили план, по лепом времену у новембру, па и у децембру, може да се сади украсно дрвеће, шибље, четинари и воће. Мада може и касније, све до пролећа. Важно је да биљка буде засађена на истој дубини на којој је била у расаднику. Мора се водити рачуна и о растојању, многе завара то што је младо дрвеће мало, а шибље ретко, јер ће за неку годину да порасте.

Још једна важна напомена: приликом копања јама за сађење воћки или дрвећа прво се ископа горњи слој земљишта на дубини до 30 центиметара (један ашов) и одложи на једну страну. Затим се копа други слој и ставља на другу страну, да би се приликом садње до корена ставио прво хумусни слој, такозвана здравица.