Кишни вртови против поплављених раскрсница
Зелене површине с посебном изабраним биљкама треба да попут сунђера упију вишак кише с градских улица и тако смање оптерећење канализационе мреже, а уједно чувају и филтрирају воду
Међу кишним баштама подигнутим пролетос у 10 градова Србије недавно су изабране најлепше. Ласкаву титулу, у оквиру акције „Нико као ја”, на основу 22.000 гласова преко интернета, понела је кишна башта у бечејском насељу „Север Ђуркић”, с освојена 11.332 гласа. Другопласирани је Крагујевац са 7.541 гласом.
То је прилика да се подсетимо шта су уопште кишне баште, које су пролетос, када су прве зелене површине тог назива освануле у Србији, изазвале велику пажњу медија и јавности.
Кишни вртови су иновативно решење којим с градских улица треба да се покупи вишак кише и тако смањи оптерећење канализационе мреже, а све уз помоћ плански засађених биљака.
Амела Грекса је пејзажна архитектица која је докторирала на тему кишних башти.
– Кишни врт представља веома специфичан вид зелене површине, плитко удубљење различитих облика и димензија, пројектовано да усваја и филтрира кишницу која отиче с асфалтираних површина и кровова. Осим тога, ова башта има и додатни еколошки, социјални и економски значај за градове. Ови вртови служе да се реши проблем отицања урбаних атмосферских вода и да се ублажи ризик од поплава у градовима, смањи загађење површинских и подземних вода и уопште заштити животна средина – објаснила је наша саговорница.
Она подсећа да кишни вртови почињу да се користе и почетком деведесетих, мада се за слична решења зна већ дуго и коришћена су рецимо за пречишћавање и задржавање воде у природним, шумским заједницама. После пилот-пројеката из Америке, кишни вртови су почели да ничу широм света, па и у Србији. Амела је инсталирала неколико пилот-пројеката кишних башти прво у околини Новог Сада.
Објашњава и да су то ефикасна, а јефтинија решења. Најкраће објашњење је да се земљиште и вегетација користе као природни сунђер.
– Вода која отиче након падавина инфилтрира се у кишни врт, уместо у канализациони систем. Резултати лабораторијских и теренских истраживања спроведених на изграђеним, урбаним кишним вртовима указују да ово решење може да умањи отицај и до 100 одсто, као и да уклони велики проценат различитих загађујућих материја из атмосферске воде – објашњава наша саговорница.
Управо је ово преко потребно градовима, који су „оковани” бетоном, попут Новог Београда, с обзиром на то да сваки већи пљусак доводи до колапса, а улице претворене у језера уобичајена су слика и других делова престонице.
Да ли ту може да се примени кишни врт и која је брзина упијања кишнице у односу на колекторе предвиђене сада за прикупљање воде?
– Убрзана изградња градова, попут Новог Београда, довела је до пораста непропусних површина: кровови објеката, саобраћајнице, паркинзи... Последица тога су да кише и пљускови, који се услед климатских промена све чешће јављају, проузрокују плављења појединих делова града, најчешће саобраћајница. Поред велике количине проблем је и квалитет таквих вода, с обзиром на то да долази до спирања загађења приликом отицања атмосферске воде која се временом таложила на тим површинама. Прихватањем атмосферских вода и њеном инфилтрацијом у земљиште путем система као што су кишни вртови смањује се отицај, самим тим и оптерећења канализационе мреже – образлаже Амела Грекса.
Оно најважније, смањује се могућност поплава услед изливања канализације и загађења. Један кишни врт довољан је на мањој локацији, док на већим површинама, као што су саобраћајнице, њихов број мора бити много већи.
И биљке и одводне цеви
Забарена места су потенцијалне локације где се кишни вртови могу подићи, како би решили проблем лоше дренаже. За вртове, осим високопропусних материјала као што су песак или шљунак, бирају се биљне врсте које могу да преживе повремено плављење, али и сушу, осцилације различитих загађујућих материја.
Уколико земљиште тешко може да упије воду, постављају се одводне цеви којима се вода парцијално преноси у земљиште, а парцијално у постојећи систем канализације.
Штите и од комараца
Након падавина, атмосферска вода се улива у кишни врт и привремено задржава на његовој површини. Ова зона је једна од кључних компоненти врта јер пружа привремено складиштење за атмосферске воде, таложење честица и прву фазу третирања загађујућих материја унутар вртова, све док се вода не инфилтрира у земљиште. У урбаним условима овај процес не би требало да траје дуже од 24 до 48 часова. Правилно постављена кишна башта требало би да штити од комараца.
