Политика Магазин

Живот

03.12.2024 у 09:59

Мозаик инспирисан традиционалном српском плетеницом Анђелка Радојевић је направила од камена и окамењеног дрвета, материјала које, како наглашава, пружа само земља Шумадије. – Кроз ову уметничку форму тежила сам да представим контраст између женствености и робусности, између деликатности косе и сирове снаге камена. Мозаик сам радила специјално за изложбу „Традиција као критеријум” на тему „Моравска Србија”, с обзиром на то да сам из Шумадије. – Плетеница је моја – открила је ауторка. Анђелка подсећа да је плетеница у Србији увек била симбол женствености, лепоте и финоће. – Ова јединствена фризура која је вековима красила главе жена из Шумадије носи са собом приче прошлих времена, изражавајући естетику и елеганцију. Плетеница је пажљиво ткана, са сваким п

Живот

03.12.2024 у 00:35

Шљивовица, кикa и мотика

У аутентичном амбијенту Конака кнегиње Љубице прошлог викенда је отворена изложба „Традиција као критеријум”, у оквиру које је 16 уметника на оригиналан и раскошан начин одговорило на тему „Моравска Србија”. На отварању изложбе ауторка пројекта др Дијана Милашиновић Марић подсетила је да традиција као критеријум не подразумева копирање прошлости већ да у њој треба тражити подстицај или инспирацију. Др Дијана Милашиновић Марић – Изворни мотиви могу да се интерпретирају на савремен начин, да се уоче потенцијали, богатство, посебности и испољавања баштине народа који је опстајао у сваковрсним условима и утицајима, увек настојећи да сачува своје биће. Уклопљена у простор који као да је део исте приче, изложба од посетилаца изискује пуну пажњу, што се могло уочити и по томе

Живот

29.11.2024 у 18:40

Сваком цвету се мора поклонити

Берба шафрана на првој српској плантажи у атару села Тамнич, које се налази на 30 километара од Неготина, за ову годину је завршена, рекао нам је у недавном телефонском разговору Саша Николић. Познато је да је шафран најскупљи зачин на свету, али зашто је тако скуп, како се гаји, каквог је укуса мед са шафраном сазнали смо пролетос на предавању које су у Природњачком музеју у Београду на изложби „Биљка као зачин. У царству боја, мириса и укуса” одржали Саша и Неда Николић, просветни радници и први узгајивачи ове деликатне зачинске биљке код нас. Тада је договорено да нам јаве за бербу која је почела крајем октобра. Нису нас заборавили, мада тих дана лежу и буде се са шафраном. – Због суше, ове јесени је мање цветова – каже Николић на почетку разговора док се ми присећамо да су ав

Личности

29.11.2024 у 17:23

Посвећен пчели и цвету

Верољуб Умељић живи у Крагујевцу. Пчелињак му се налази у горњегружанском селу Опланић, општина Кнић. У октобру кофере пакују за Београд, прво на Ташмајдан да се на Сајму меда сретне са својим колегама пчеларима и посетиоцима ове манифестације која траје већ пола века, потом на Сајам књига, где је, као аутор драгоцених дела радо виђен међу писцима. Кућа у којој се Верољуб родио била је на десетак метара од пчелињака, уз пчеле је проходао и одрастао. – Деда ми је говорио да му је његов деда причао да откад памти кућа није била без пчела. Значи, око 200 година није прекидана породична традиција. За то постоје и материјални докази: мноштво сада празних плетених кошница вршкара са непокретним саћем којима се у прошлости пчеларило, као и од павити плетена кошница са покретним рамовима

Путовања

25.11.2024 у 18:40

Оаза у 27 стаклених кућа

Директан лет из Београда за Копенхаген и повољна цена авионске карте прилика је коју страствени заљубљеници у путовања не пропуштају. Међутим, када дођу у домовину краља прича Ханса Кристијана Андерсена, чије бајке су се уселиле у наша детињства, пожељно је да имају план шта обићи, видети, пробати, каже млада Београђанка Митра Јелић, која је последњи викенд у октобру провела у данској престоници с јасним циљем – посетити Ботаничку башту Универзитета у Копенхагену. – Од маја до раног октобра у Копенхагену је лепо пролећно или летње време. Остали део године јако је хладно, ветровито и сиво. Имала сам срећу да је у време моје посете било сунчано, време као створено за шетњу или вожњу бицикла, који је у центру града уобичајено превозно средство – каже наша саговорница на почетку разгово

Мој љубимац

24.11.2024 у 09:35

Јесење лишће већ опало је и шта сад с њим

„Јесен је друго пролеће, сваки лист у ствари је цвет”, рекао је Албер Ками. Ову јесен краси већи спектар јесењих боја коме доприносе топли сунчани дани које прате хладне ноћи, али без мраза. Зашто лишће жути? Током пролећа и лета пуно је хлорофила чија је функција да упија сунчеву светлост и помаже трансформацију угљен-диоксида и воде у угљене хидрате као што су шећери и скроб. Хлорофил је зелене боје, па је и лишће зелене боје. Осталих пигмената који дају црвену, жуту и љубичасту боју има много мање и не долазе до изражаја. У јесен, када су дани краћи и са мање сунца, хлорофил се повлачи из лишћа па друге боје почну да долазе до изражаја. Дилему шта урадити са опалим лишћем лако је решити. Све што треба урадити је – не радити ништа, препустити опало лишће природном циклусу разградње

Здравље

24.11.2024 у 09:32

Исхраном против прехладе

За многе је успех и радост ако им зима прође без назеба или грипа. За ово годишње доба карактеристичне су славе, хладно, кошавско и све мање снежно време, студентски испити и све остало што по речима Душана Обрадовића, аутора књиге „Витамини у исхрани и здрављу” (Дата Статус 2024), може бити тест издржљивости нашег имунског система. Као последица јаких и честих напада на овај систем настају болести које се крећу у распону од обичне прехладе, грипа до озбиљних здравствених поремећаја и последица. – Имуни систем је за разлику од, рецимо, кардио-васкуларног, дигестивног и респираторног, невидљив и без одређене локације. Имуни систем је у ствари термин који означава све механизме који служе за заштиту и одбрану човековог организма од „инвазије” бактерија, вируса и отрова из спољашње средине

Путовања

22.11.2024 у 09:41

Хан Пијесак у причама горштака

Хан Пијесак у источном делу Републике Српске, кроз чији центар пролази магистрални пут од Зворника ка Сарајеву, био је скрајнут од очију јавности, обавијен велом тајни. После пола века сазнало се да је баш ту у средишту бивше СФРЈ, у околним брдима, након Резолуције Информбироа 1948. године, почела градња комплекса од три атомска склоништа. Била је то строго чувана тајна за коју ни мештани нису знали. Боравио је ту и генерал Ратко Младић. Ратне приче одвлачиле су пажњу од свега што ово планинско место може госту да понуди. Хан Пијесак се забелео 21. новембра Захваљујући ентузијазму Цвике Тодића, на интернету познатом као Горштак из Хан Пијеска, овај крај је постао видљив широм света. Овог горштака богатог искуства, знања и интересовања упознали смо летос приликом бора

Живот

19.11.2024 у 08:37

Од слепих мишева до музеја камена

Биолог Предраг Петровић, звани Пеца, познат је по Рибничкој пећини, а и она по њему. Тридесет година активно је проучавао пећину истражујући колоније слепих мишева. На свом имању у селу Паштрић, на пола пута између Мионице и Бање Врујци, изнад саме Рибничке клисуре и на ободу Споменика природе „Рибница” основао је јединствен код нас Музеј камена и Кућу чаја 2013. године. Тако да више, како каже, не иде по свету већ свет долази код њега. Дочекао нас је на капији, до које води камени пут, срдачно, домаћински и позвао за камени сто испод дрвене надстрешнице, све његових руку дело. Поред је летња кухиња, од цигле и дрвета и то је сам правио, добро му каже иду ти грађевински послови, па га је и комшиница са „суседног брда” Загорка Стојановић ангажовала да јој направи камено степени

Живот

17.11.2024 у 09:06

Овчијег руна имамо, али шта с њим

Док је оваца биће и руна, само што га нико неће. Заправо не баш нико, има их који цене овчију вуну и знају колико је кроз векове значила човеку, чувала га од хладноће и влаге. Осим за одевне предмете и постељину, може да се користи и у грађевинарству за изолацију или пак као ђубриво у пољопривреди, а ипак заврши на сметлишту. Први Фестивал вуне на „Малом Дунаву”, Радмиловац С циљем да се пробуди размишљање о овом изузетном природном материјалу, недавно је организован први Фестивал вуне на „Малом Дунаву”, у Центру за рибарство и примењену хидробиологију Огледног добра „Радмиловац”, које припада Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. Зоран Марковић – На Фестивалу вуне било је 35 учесника – рекао нам је на почетку разговора професор Пољ