Аутор: Славица Ступарушић
16.02.2025 у 10:11
Доживели сте губитак вере у себе и своје снаге, а ко није? Разлози су различити, као и околности које доводе до тога, али резултат је увек исти – губитак самопоуздања и повлачење јер „нисам довољно добар”. – Често чујемо да некоме није лако и да се тешко сналази јер је изгубио самопоуздање. Рецимо, када се ради о било којој врсти насиља у породици (физичког а и психолошког), жена није у стању да реши своју ситуацију јер јој је уништено самопоуздање. На радном месту, такође. Нетолерантна средина, агресивни шеф вршећи мобинг над запосленим довешће неретко до његовог повлачења и пристајања на много тога, баш услед губитка вере у себе. Постаје тешко, сваки дан све горе, а вера у себе и своје квалитете и вредности се топи као снежна пахуља и прети да нестане. Суочавање с дијагнозом хроничне
11.02.2025 у 09:03
Није лако добити интервју од Слободана Тркуље. Не зато што неће да говори за медије, и даље је то један енергичан, полетан млади човек пун оптимизма, али је дан прекратак за све његове обавезе. Тако да смо стрпљиво чекали својих „пет минута”, пре свега да сазнамо шта се ново спрема за најављени концерт у Сава центру, с обзиром на то да је Тркуља познат по томе да помера границе креативности. Од самог почетка, 1997. године, овај изузетни уметник и његова група „Балканополис” стварају јединствену музику, препознату као модерна традиција, која представља надградњу звука који траје десетак и више векова. Слободану је пошло за руком да споји традицију са симфонијом. Волео је и дела Рахмањинова и словенску класичну музику. Када се томе дода бенд који практично има поставу као поп састав, жанр
11.02.2025 у 09:01
Милош Лукић за израду сатова, глобуса, гитара користи одбачене и половне делове разних машина мотора, аутомобила, које представљају отпад кога се треба решити. Управо тај отпад за њега је драгоцен материјал за скулптуре, које често и пре него што буду готове „нађу” свој дом код заљубљеника ове уметности од рециклираног метала. – Све је направљено од ђубрета: ланчаника, зупчаника мењача, дискова, ланаца... Дизајн ових скулптура је мешавина стим-панка, индустријског дизајна, дизел-панка и нечег новог – каже Лукић. Милош Лукић са својим рукотворинама У свом хобију ужива након напорних сати седења за рачунаром. – Супруга Љиља и ја се бавимо превођењем с енглеског. У последње време је мање посла и лоше је плаћен, два до три евра по страни – прича наш саговорник. Зат
31.01.2025 у 09:16
Судећи по друштвеним мрежама могло би се закључити да су ручни радови све присутнији, али на један нови начин примерен садашњем времену. За Ивану Ћеху Младеновић, фармацеуткињу и професорку у Медицинској школи „7. април” у Новом Саду, хеклање елегантне, дамске, ташне начин је да се опусти и искаже креативно. Ивана, родом из Кладова, дипломирала је фармацију на факултету у Темишвару. Бирала је између Темишвара и Новог Сада. Стипендија је превагнула, остала је на студијама у Румунији, научила језик и за тај период је вежу, како каже, изузетно лепе успомене. Румунска магија – На почетку студија имали смо физику, хемију, математику, па сам могла да се снађем за први испитни рок и без знања језика – прича наша саговорница и кроз смех додаје да је румунски проговорила када је нашла дечк
07.01.2025 у 00:17
Верујeм. Верујете ли? Шта је вера? Апостол Павле каже: „Вера је чврсто поуздање да ће се догодити оно чему се надамо, доказ онога што је стварно, премда се не види.” Какву улогу и колики значај придајемо вери најбоље говоре бројне сложенице и изведенице у српском језику: верност, веридба, невера, маловерје, празноверје, лаковерје, зловерје, вероломоство, завера, проверити, преварити… Полазећи од Јунга који каже: „Вера се не може створити – она је у најистинскијем смислу дар милости”, Марија Куловић психолог, психотерапеут, на сајту „Реч по реч” образлаже: „Кад смо бебе, ми верујемо нашим родитељима да ће нас љубављу и млеком довести до хода и говора; када бирамо занимање, верујемо да ће нам оно, ако га вредно и савесно обављамо, донети плод и радост; када се венчамо, верујемо да ћемо
12.01.2025 у 22:48
Сви смо се у неком тренутку осећали мање или више озлојеђено због одлука и дела драгих особа, неиспуњених очекивања или обећања, увреде или издаје. И како после тога? Позив на праштање за неке је прича за наивне, чиста утопија. Осјећај за правду говори да свако мора испаштати за зло које чини. Зар није освета снага која прочишћава, спонтана, природна реакција која враћа осећај самопоштовања. После оваквих уверења праштање је готово незамисливо упркос пословичној фрази да је људски грешити, а божански праштати. Међутим, незацељене ране, огорченост, бес и мржња налазе се у основи многих телесних болести и душевних поремећаја. Опраштање је важно за очување здравља, па неретко опростити значи оздравити. Лек за разочарање Бити повређен и разочаран представља велики емотивни терет. Д