Аутор: Драгољуб Стевановић
10.04.2025 у 08:44
Не чуди што електрични бицикли постају све популарнији у целом свету. Градови су све већи, превоз све отежанији, а уз електрични бицикл може се и по неравном терену до посла, у кравати и оделу, јер не захтевају неки посебан напор. И статистика бележи њихов пораст у Азији, посебно у Кини, а исто важи и за Европу, која је друго највеће тржиште у свету. Е-бајкови, како их још зову, корисни су за очување животне средине, предност им је и што електрични мотор помаже да возачи лакше савладају узбрдицу и мање оптерећују мишиће и зглобове. Е-бицикли користе пуњиве батерије које возачима дају додатно појачано напајање, коначно, пружају, у односу на класично, практичније и мање напорно бициклистичко искуство. Развијају брзину од 25 до 32 километара на час, мада може бити и знатно већа, педесет и
24.04.2025 у 11:27
Kо креативно мисли, може доћи и до вредног изума, а ако га заштити, може од њега лепо и да живи. Погрешно је мислити да само велики умови имају свој регистар открића и патената. И многи обични људи власници су вредних патената којима су корак по корак унапређивали материјални развој наше цивилизације.
Да патенти нису само компјутерске технологије и чипови показује и домаћа изложба у београдском Музеју науке и технике која ће трајати до краја марта.
Завод за интелектуалну својину основан је 1920. године (првобитно је носио назив Управа за заштиту индустријске својине) и један је од најстаријих у Европи. Због пандемије вируса корона изостала је изложба поводом овог великог јубилеја, али аутори су остали упорни, тако да су од краја прошле године изложили експонате и моделе у оближњем Музеју науке и технике. На постави нема патената великана као што су Тесла, Пупин, Миланковић, Михајло Петровић – Мика Алас, Бошковић... То су патенти које су стварали обични људи, шустери, домаћице, трговци, истичу аутори изложбе, музејски саветници Душан Петровић и Саша Шепец.
26.03.2025 у 08:18
У Њујорку је већ две деценије. Наставила је оно што је радила и у Београду. Пише прозу, поезију, сарађује са српским часописима, опробала се и у хумористичким причама. Пресељење у САД било је за Ивану Зечевић (48), некадашњу водитељку популарне серије „Хуго”, велико искуство и професионални изазов. Њујорк, град у којем сада живи са супругом и троје деце, својом динамиком и енергијом подсећа је, каже, баш на Београд. Улице су препуне људи и живота, испуњене причама које чекају да буду испричане – непресушан извор инспирације за њено писање. Ивана је рођена у Београду. Њено академско путовање започело је на Филолошком факултету, на Одсеку за српску књижевност и језик. Иако је академска сцена био њен први корак ка књижевности, права инспирација за писање дошла је кроз истраживање живота
24.03.2025 у 08:14
Шивачи, путари и тесари су све траженија занимања у Србији, према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ). Изузетак је београдски регион где су и даље најтраженији програмери, а потом информатичари. Међутим, и у главном граду несташица је занатских занимања. Посебно су тражени водоинсталатери, молери, аутомеханичари, возачи, керамичари. Плате за занатска занимања су више од хиљаду евра па и до две, али упркос високој цени сатнице, најбољи мајстори одлазе у иностранство где је такође дефицит обучених за ове врсте послова. Посебно уносан је и посао мајстора за климе, којих такође нема довољно на нашем тржишту. Сведоци смо да је права невоља ако нам се поквари неки апарат у кући, за 45 минута посла морате издвојити и до четири хиљаде динара да бисте платили водинсталатера, и то
13.03.2025 у 11:14
Свима нама се дешава да се пробудимо мрзовољни, да устанемо ,,на леву ногу”. Међутим, јутарња анксиозност je нешто више од тога. Можемо је искусити ако пролазимо кроз стресан период, суочавамо с крупним животним променама или смо узнемирени због нечега што се десило нама или у окружењу. Иако није посебан медицински термин, јутарња анксиозност се односи на буђење с осећајем стреса и бриге, а препознаћемо је по одређеним симптомима. Улога кортизола Рецимо, биће праћена убрзаним радом срца, плитким и убрзаним дисањем, осећајем стезања у грудима, осећајем исцрпљености, тешкоћама с концентрацијом, главобољом, па и стомачним проблемима с мучнином. Док се одређени ниво анксиозности сматра природним, појашњавају психолози, претерана брига о свакодневним задацима може указивати на анксиозн
