Јутарња тескоба
Иако није посебан медицински термин, ова анксиозност се односи на буђење с осећајем стреса и бриге, а препознаје се по убрзаном раду срца, плитким дисањем, осећајем стезања у грудима, главобољом
Свима нама се дешава да се пробудимо мрзовољни, да устанемо ,,на леву ногу”. Међутим, јутарња анксиозност je нешто више од тога. Можемо је искусити ако пролазимо кроз стресан период, суочавамо с крупним животним променама или смо узнемирени због нечега што се десило нама или у окружењу. Иако није посебан медицински термин, јутарња анксиозност се односи на буђење с осећајем стреса и бриге, а препознаћемо је по одређеним симптомима.
Улога кортизола
Рецимо, биће праћена убрзаним радом срца, плитким и убрзаним дисањем, осећајем стезања у грудима, осећајем исцрпљености, тешкоћама с концентрацијом, главобољом, па и стомачним проблемима с мучнином.
Док се одређени ниво анксиозности сматра природним, појашњавају психолози, претерана брига о свакодневним задацима може указивати на анксиозни поремећај.
– Kод великог броја људи анксиозност је најизраженија ујутру. Она може да се одрази на квалитет живота током читавог дана. Човеку је тешко да устане из кревета и да се покрене. Затим, и када устане, осећа се исцрпљено па онда може каснити на посао или ће можда одлучити да уопште не оде, затим долази и до гомилања обавеза и особа може упасти у зачарани круг и других непријатних емоција, кривице, беса, потиштености, стида – каже мр Анђела Златковић, специјални педагог и психолог.
Стручњаци указују да јутарња анксиозност има, заправо, и физиолошку основу. Ниво хормона стреса кортизола који луче надбубрежне жлезде природно је највиши ујутру и достиже максимум неких 30–45 минута након буђења. Уколико му се придруже и суморна размишљања о предстојећем дану, проблемима и обавезама, особа може осетити јаку анксиозност, која може достићи и ниво панике. Такође, виши ниво кортизола ће бити ујутру уколико је особа претходно вече отишла на спавање анксиозна, узнемирена или ако иначе пролази кроз неку стресну животну ситуацију.
Наша саговорница даје за ову прилику и неке савете како да се изборимо с овом ситуацијом.
– Оно што можете да урадите је, рецимо, да иритирајући звук будилника замените неким пријатнијим. Затим, избегавајте да одмах чим отворите очи користите телефон, укључујете интернет, улазите на друштвене мреже, читате вести, проверавате мејлове. Препорука је да се телефон избегне првих сат времена по буђењу. Веће количине алкохола вече пре се такође могу одразити на то да кортизол буде повишен ујутру. Трудите се да прво што ћете конзумирати ујутру не буду кафа и цигарете. Кофеин и никотин додатно подижу и кортизол и адреналин. Боље је то оставити за после доручка – каже наша саговорница и препоручује да свако покуша да успостави своје навике и рутину.
Пријатне ствари за почетак дана
На пример, да употребу телефона ујутру заменимо слушањем музике, туширањем, медитацијом, релаксацијом, дубоким дисањем, физичком активношћу, седењем на тераси, писањем дневника или плана активности за тај дан. Не морамо обавити све ове активности одједном, али треба изабрати оно што нам највише одговара, уз здрав доручак.
– Препорука за адекватно ношење са свакодневним стресом је да у сваком дану имате сат или два за себе, неко своје време. С лекаром или фармацеутом можете се консултовати о томе да уведете и неке суплементе који се сматрају добрим за ментално функционисање, као што су магнезијум, цинк, витамини Бе 6 и Бе 12, витамин Де, пробиотици – каже Анђела Златковић.
Препорука је да се, ако се јутарња анксиозност јавља учестало, потражи помоћ психотерапеута.
