Autor: Dragoljub Stevanović
10.04.2025 u 08:44
Ne čudi što električni bicikli postaju sve popularniji u celom svetu. Gradovi su sve veći, prevoz sve otežaniji, a uz električni bicikl može se i po neravnom terenu do posla, u kravati i odelu, jer ne zahtevaju neki poseban napor. I statistika beleži njihov porast u Aziji, posebno u Kini, a isto važi i za Evropu, koja je drugo najveće tržište u svetu. E-bajkovi, kako ih još zovu, korisni su za očuvanje životne sredine, prednost im je i što električni motor pomaže da vozači lakše savladaju uzbrdicu i manje opterećuju mišiće i zglobove. E-bicikli koriste punjive baterije koje vozačima daju dodatno pojačano napajanje, konačno, pružaju, u odnosu na klasično, praktičnije i manje naporno biciklističko iskustvo. Razvijaju brzinu od 25 do 32 kilometara na čas, mada može biti i znatno veća, pedeset i
24.04.2025 u 11:27
Ko kreativno misli, može doći i do vrednog izuma, a ako ga zaštiti, može od njega lepo i da živi. Pogrešno je misliti da samo veliki umovi imaju svoj registar otkrića i patenata. I mnogi obični ljudi vlasnici su vrednih patenata kojima su korak po korak unapređivali materijalni razvoj naše civilizacije.
Da patenti nisu samo kompjuterske tehnologije i čipovi pokazuje i domaća izložba u beogradskom Muzeju nauke i tehnike koja će trajati do kraja marta.
Zavod za intelektualnu svojinu osnovan je 1920. godine (prvobitno je nosio naziv Uprava za zaštitu industrijske svojine) i jedan je od najstarijih u Evropi. Zbog pandemije virusa korona izostala je izložba povodom ovog velikog jubileja, ali autori su ostali uporni, tako da su od kraja prošle godine izložili eksponate i modele u obližnjem Muzeju nauke i tehnike. Na postavi nema patenata velikana kao što su Tesla, Pupin, Milanković, Mihajlo Petrović – Mika Alas, Bošković... To su patenti koje su stvarali obični ljudi, šusteri, domaćice, trgovci, ističu autori izložbe, muzejski savetnici Dušan Petrović i Saša Šepec.
26.03.2025 u 08:18
U Njujorku je već dve decenije. Nastavila je ono što je radila i u Beogradu. Piše prozu, poeziju, sarađuje sa srpskim časopisima, oprobala se i u humorističkim pričama. Preseljenje u SAD bilo je za Ivanu Zečević (48), nekadašnju voditeljku popularne serije „Hugo”, veliko iskustvo i profesionalni izazov. Njujork, grad u kojem sada živi sa suprugom i troje dece, svojom dinamikom i energijom podseća je, kaže, baš na Beograd. Ulice su prepune ljudi i života, ispunjene pričama koje čekaju da budu ispričane – nepresušan izvor inspiracije za njeno pisanje. Ivana je rođena u Beogradu. Njeno akademsko putovanje započelo je na Filološkom fakultetu, na Odseku za srpsku književnost i jezik. Iako je akademska scena bio njen prvi korak ka književnosti, prava inspiracija za pisanje došla je kroz istraživanje života
24.03.2025 u 08:14
Šivači, putari i tesari su sve traženija zanimanja u Srbiji, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Izuzetak je beogradski region gde su i dalje najtraženiji programeri, a potom informatičari. Međutim, i u glavnom gradu nestašica je zanatskih zanimanja. Posebno su traženi vodoinstalateri, moleri, automehaničari, vozači, keramičari. Plate za zanatska zanimanja su više od hiljadu evra pa i do dve, ali uprkos visokoj ceni satnice, najbolji majstori odlaze u inostranstvo gde je takođe deficit obučenih za ove vrste poslova. Posebno unosan je i posao majstora za klime, kojih takođe nema dovoljno na našem tržištu. Svedoci smo da je prava nevolja ako nam se pokvari neki aparat u kući, za 45 minuta posla morate izdvojiti i do četiri hiljade dinara da biste platili vodinstalatera, i to
13.03.2025 u 11:14
Svima nama se dešava da se probudimo mrzovoljni, da ustanemo ,,na levu nogu”. Međutim, jutarnja anksioznost je nešto više od toga. Možemo je iskusiti ako prolazimo kroz stresan period, suočavamo s krupnim životnim promenama ili smo uznemireni zbog nečega što se desilo nama ili u okruženju. Iako nije poseban medicinski termin, jutarnja anksioznost se odnosi na buđenje s osećajem stresa i brige, a prepoznaćemo je po određenim simptomima. Uloga kortizola Recimo, biće praćena ubrzanim radom srca, plitkim i ubrzanim disanjem, osećajem stezanja u grudima, osećajem iscrpljenosti, teškoćama s koncentracijom, glavoboljom, pa i stomačnim problemima s mučninom. Dok se određeni nivo anksioznosti smatra prirodnim, pojašnjavaju psiholozi, preterana briga o svakodnevnim zadacima može ukazivati na anksiozn
