Električni bicikli – vozilo budućnosti

Ne čudi što električni bicikli postaju sve popularniji u celom svetu. Gradovi su sve veći, prevoz sve otežaniji, a uz električni bicikl može se i po neravnom terenu do posla, u kravati i odelu, jer ne zahtevaju neki poseban napor. I statistika beleži njihov porast u Aziji, posebno u Kini, a isto važi i za Evropu, koja je drugo najveće tržište u svetu.

E-bajkovi, kako ih još zovu, korisni su za očuvanje životne sredine, prednost im je i što električni motor pomaže da vozači lakše savladaju uzbrdicu i manje opterećuju mišiće i zglobove. E-bicikli koriste punjive baterije koje vozačima daju dodatno pojačano napajanje, konačno, pružaju, u odnosu na klasično, praktičnije i manje naporno biciklističko iskustvo. Razvijaju brzinu od 25 do 32 kilometara na čas, mada može biti i znatno veća, pedeset i više kilometara, zavisno od modela. Vožnja je jednostavna, mogu se preći velike razdaljine i obići mnogo više terena nego klasičnim biciklom. Zato se sve više ljudi širom sveta okreće električnim biciklima kao boljem rešenju za svakodnevne potrebe prevoza, za odlazak na posao ili u školu, kupovinu namirnica, kratke narudžbe ili izlaske na društvene događaje.

Idealni i kad se nema para za automobil

Korišćenje električnog bicikla za ovu vrstu svakodnevnog putovanja može pomoći vozačima da uštede vreme i novac na brojne načine. Kome su previše teški, mogu da se opredele i za e-mini bicikle od aluminijuma teške dvadesetak kilograma, kažu sagovornici s kojima smo razgovarali.

– Ja više volim klasični bicikl, ali moram da priznam da se e-bajk pokazao kao izvanredno prevozno sredstvo i sve više će se koristiti u budućnosti – uveren je Tomislav Milenković, predsednik Omladinskog biciklističkog kluba „Beograd”.

Naš sagovornik ističe da je električni bicikl jako koristan u starom Beogradu koji ima puno uzbrdica i neravnog je terena. Zgodan je i za poslovne ljude koji rade u centrima velikih gradova pa se zato naziva i siti bajk.

– Možete lepo da se obučete i da se ne preznojite dok dođete na posao – kaže Milenković i dodaje da na ulicama Beograda električni bicikl za sada najčešće koriste dostavljači hrane. I stariji ljudi i invalidi koji se teže kreću mogu ovim vozilom da olakšaju sebi život i lakše ispune svoje obaveze.

U ravničarskim zemljama, kao što su Holandija, Danska, Belgija, a kod nas Novi Beograd i Vojvodina, obični drumski bicikli će uvek imati prednost zbog rekreacije. Holandija je sportska nacija i tamo gotovo da i nema električnih bicikala, ali zato su Austrija i severna Italija druga priča.

– Možda neočekivano, ali kao prevozno sredstvo električni bicikl više se koristi u siromašnijim zemljama nego u bogatim, jer služi kao lako električno prevozno sredstvo i jeftiniji je prilično od automobila – ističe naš sagovornik.

Proizvođači upozoravaju da se industrija bicikala menja. Poslednjih godina ostvaren je značajan rast prodaje i proizvodnje u Evropi i to posebno električnih bicikala. Projekcije kažu da će se do 2030. godine prodaja uvećavati i da je električni bicikl prevozno sredstvo budućnosti u gradovima.

Vozilo i za lenje

Nov podsticaj biciklizmu daju i planinske i turističke vožnje. U Srbiji, Zlatibor je najposećenija planina koja ima prostrane i blagozatalasane visoravni, s najvišim vrhom Tornik na oko hiljadu i po metara nadmorske visine.

Izgrađena je od serpentina, s brojnim prostranim livadama, pašnjacima i šumama. E-bajk ture omogućavaju uživanje na ovim atraktivnim lokacijama.

Manifestacija „Tour de Fruška” na Fruškoj gori, s hiljadu učesnika, krajem maja ove godine biće organizovana po peti put.

– Učestvuju i vozači s dvotočkašima na električni pogon koji će proći šumskim stazama – kaže Ivan Arpaš iz Biciklističke asocijacije Vojvodine. Manifestacija traje dva dana i prva je ove vrste u Srbiji, a organizovana je po ugledu na slične u Sloveniji i Italiji.

Ladislav Mamudžić iz Biciklističkog kluba u Subotici kaže da su u ovom gradu kao i svuda električni bicikli u ekspanziji i to kako planinski i drumski, tako i gradski, odnosno siti dvotočkaši na električni pogon. I dalje su klasični preovlađujući, dok su električni nešto kao „dodatak jelima”.

Vožnja biciklom daje osećaj brzine, kažu poznavaoci, razvija koordinaciju pokreta i motoriku koja se ne može razviti u običnom životu. U biciklističkim trkama i po dvesta vozača je u grupi pa ipak niko nikoga ne povredi pri velikim brzinama zbog razvijene snalažljivosti u takvim prilikama.

Zajednički zaključak naših sagovornika je da klasični bicikl na koji smo decenijama navikli neće biti istisnut. On će uvek imati svoje pobornike i ljubitelje koji krstare ne samo lokalnim, već i međunarodnim rutama. Ali vozilo na dva točka na električni pogon u narednim godinama biće sve prisutnije kao posebna vrsta prevoznog sredstva. Lako električno vozilo za užurbane raznosače brze hrane, službenike koji traže lakši način da stignu u kancelariju, starije sugrađane i invalide kojima smeta telesni napor, pa zašto da ne, i one koji su lenji i uvek traže lakši način da dođu do cilja.

Polovni od 200 do 500 evra

Bicikli su različite kategorije, snage, postoje muški i ženski, brži i sporiji. Dozvoljena brzina je do 40 kilometara, ali uz pojačani motor bicikl može da dostigne i brzinu od pedeset kilometara na sat pa i više. Ima raznih proizvođača, od kineskih do zapadnoevropskih, a i cene su vrlo različite: od 130.000 dinara pa do petsto čak i sedamsto hiljada dinara. Međutim, polovni se mogu nabaviti već za 200, 300 do 500 evra. Kineski su još jeftiniji, oni mogu da se nabave i po ceni od pedeset do sedamdeset hiljada dinara za nov model. Naši ljudi su inventivni pa često prerađuju motore ili kupe obični bicikl pa ugrade improvizovani električni motor s više namotaja.

Kupi i vozi

Uz električne bicikle sve je više električnih trotineta, posebno na trotoarima, koji najčešće dovode do povreda. Pravilo je da trotineti po trotoaru ne bi smeli da se kreću brže od deset kilometara. Za bicikle obavezno je belo svetlo napred, a pozadi crveno. Punjenje baterije traje dva do tri sata, a prednost je i što za njega ne treba vozačka dozvola niti tehnički pregled. Tu važi pravilo – kupi i vozi.

Subvencije od opštine – 15.000 dinara

Onlajn prodavnice s kojima smo kontaktirali nemaju mnogo e-bajkova na zalihama. Razlog su visoke cene od 150.000 do 300.000 dinara što je mnogo više od klasičnih i previsoko za naš standard. Ali, zato na našim drumovima ima i modela koji su prilično jeftiniji i mogu se kupiti i za 70.000 dinara. Pojedine opštine uvode i subvencije za kupovinu, koja iznosi i do 15.000 dinara po jednom primerku.