Синдикалац у Швајцарској

Сава Несторов није непознат у Швајцарској: посветио се синдикалном раду и локалној политици. Ради у компанији „Свис интернешенел ерлајнс” где се с великим ентузијазмом бори за права запослених и боље радне услове.

У Енетбиргену, идиличној општини у кантону Нидвалден, Несторов је већ неколико година активан као општински гласник. У тој улози преузима важне задатке, попут званичног уручења обавештења и пратње чланова општинског савета на службеним догађајима.

Пут до авио-инжењера

У Швајцарској живи већ 35 година. Родом је из Панчева. Више од две деценије живи у складном браку са супругом Снежаном и имају две ћерке од двадесет и осамнаест година.

Сећајући се свог пресељења и школовања у новој држави наш саговорник нам је испричао и једну анегдоту. У Панчеву су учили Питагорину теорему у петом разреду, док се у Швајцарској она обрађивала тек у седмом. Због тога су ге учитељи сматрали генијем за математику, не знајући да је у Србији кубурио с овим предметом.

По завршетку основне школе, захваљујући одличним оценама, могао је да упише гимназију без пријемног испита, али се одлучио за дуално образовање – четворогодишњи занат као машински техничар у компанији „Политајп” Фрибург.

Дуално образовање није било лако – свакодневно је губио сат времена у путу, уз обавезе на фарми, кућне послове и школу. Након завршетка заната 1998. године, преселио се у Цирих и запослио у регионалној авио-компанији „Кросер” на аеродрому у Клотену.

– Иронично, до тада никада нисам ни видео авион изблиза, нити сам икада летео – каже Несторов, кога је амбиција терала да се стално усавршава и напредује.

Током школовања за авио-инжењера радио је и као заштитар у фирми „Секуритас”.

– Школовање за авио-инжењера траје до седам година, а током тог периода плата није била довољна да бисмо покрили све трошкове, посебно трошкове становања и здравственог осигурања, који су међу највећим. Због тога сам морао да радим додатне послове како би обезбедио све што је породици било потребно – каже наш саговорник.

У протеклих 25 година рада у швајцарским компанијама стекао је сву неопходну обуку и стручност за посао авио-инжењера. У јануару ове године завршио је и обуку за „ербас А350 XWB”, а тренутно ради на моделу „А320 НЕО”.

– У овом послу школовање никада не престаје – сваки дан доноси нешто ново и то је оно што ме покреће – каже наш саговорник.

Објашњава и да је Швајцарска веома специфична и изузетно добро организована на локалном нивоу. Свака општина има бројне догађаје током године, у којима и он учествује и придоноси очувању и јачању заједништва.

Ове године Енетбурген слави 175 година постојања, што ће бити велики догађај за цело село. Савина улога биће кључна у организацији овог јубилеја и прославе. Овај догађај не само да слави богату традицију, већ и показује како локална заједница у Швајцарској пажљиво чува своју историју и вредности. Тако ће и сада мештани лупати у звона и бацати заставе у ваздух. Иако то можда нама с Балкана звучи необично, ове активности део су културне традиције, коју они желе да сачувају и у модерном свету.

– Један од највећих доприноса Швајцарске у свету је свакако пример директне демократије, која омогућава сваком грађанину са швајцарским држављанством да на општинском нивоу гласа о различитим пројектима којима побољшава свој свакодневни живот – истиче Несторов.

У Србију долази два-три пута годишње

Ипак, породица Несторов не заборавља свој крај. У Србију долазе два до три пута годишње.

– Волимо Србију, породицу и нашу кућу у Дубовцу. Највише волим свој крај, Делиблатску пешчару и јужни Банат, који ми увек донесу осећај мира и повезаности с природом. Посебно уживам у кувању, нарочито рибље чорбе и гулаша у котлићу. Повратак у Србију је за нас прилика да се поново повежемо са својим коренима, да уживамо у једноставном животу и присностима које у иностранству нема – закључује наш саговорник.