Шивачи „шију” информатичаре

Шивачи, путари и тесари су све траженија занимања у Србији, према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ).

Изузетак је београдски регион где су и даље најтраженији програмери, а потом информатичари. Међутим, и у главном граду несташица је занатских занимања. Посебно су тражени водоинсталатери, молери, аутомеханичари, возачи, керамичари. Плате за занатска занимања су више од хиљаду евра па и до две, али упркос високој цени сатнице, најбољи мајстори одлазе у иностранство где је такође дефицит обучених за ове врсте послова. Посебно уносан је и посао мајстора за климе, којих такође нема довољно на нашем тржишту.

Сведоци смо да је права невоља ако нам се поквари неки апарат у кући, за 45 минута посла морате издвојити и до четири хиљаде динара да бисте платили водинсталатера, и то обично приученог, јер они с дипломама који су прошли занатске школе постали су недоступни.

Нико неће у пекаре

Статистички подаци говоре да пекар и месар нису популарна занимања у данашње време. Конкурси за раднике у пекарама могу су све чешћи пронаћи, али младима то није примамљива професија. Сличне неприлике задесиле су и месаре – раднике је веома тешко наћи.

Када је реч о угоститељској индустрији, овде увек постоји потражња за радницима, посебно када у туристичкој сезони наши људи одлазе на рад у иностранство. Од конобара до менаџера и кувара, огласа увек има, а плате расту из године у годину. У Београду је минимална зарада конобара око 65.000 динара – то јесте мало, али треба имати у виду да у бољим ресторанима и кафићима ова бројка може бити двоструко већа.

И већина фризера отвара своје салоне у којима им често треба додатних радника, те је тешко наћи људе који ће да попуне те позиције.

У Националној служби запошљавања објашњавају да се због промена насталих изменама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености не може више говорити о тачној евиденцији потражње радника од стране послодаваца. Од када је званично престала да важи обавеза да послодавци пријављују свако слободно радно место, ова институција не располаже подацима о укупној потражњи на тржишту рада у Србији, кажу у овој установи. Тако су дефицитарна занимањима одређена бројем незапослених који су пријављени на евиденцију Националне службе и потребама послодаваца.

На годишњем нивоу прате се трендови на тржишту рада када је реч о знању и вештинама који се траже или недостају или се прогнозирају као потребни у наредном периоду.

Најтраженије занимање према пријављеним потребама послодаваца у Београду су програмери, и то на убедљивом првом месту, затим следе информатичари и менаџери, а у врху су и економисти када је реч о високој школској спреми.

У најтраженијих десет занимања спадају и путари, кувари, чистачи просторија, радници на утовару, магационери и тесари.

Интересантно је да ИТ стручњаци у Војводини нису на листи најпотребнијих, као ни у централној Србији, већ мануелни радници. Послодавци највише траже шиваче, раднике у прехрамбеној индустрији и високоградњи, браваре, зидаре, мануелне раднике у нискоградњи, а програмери су десети на листи потреба.

И у Региону Шумадије и западне Србије најтраженије занимање је шивач, ма колико то наизглед невероватно звучало, али и сама врста посла се временом мења и модернизује, па зато не чуди што је ова професија на цени.

Шивачи су данас, кажу у НСЗ, кључна компонента текстилне и модне индустрије. Иако се производња одеће све више аутоматизује, постоје многе прилике за шиваче, посебно оне с посебним вештинама и креативношћу; на пример креација властитих линија одеће. Ко поседује креативност и дизајнерске вештине, може размотрити стварање властите линије одеће и продају преко интернета или трговина. Постоји растућа потреба за шивачима који могу прилагодити одећу како би одговарала индивидуалним мерама и укусима купаца. Уз то, шивачи су увек потребни за поправке и одржавање одеће.

Непотребни дактилографи, правни техничари...

На питање која занимања нису на цени и које струке се отежано запошљавају, у националној служби одговарају да неколико последњих година „испод црте” тражених остају туристички и угоститељски техничар, помоћни дактилограф, струковни менаџер, правни техничар, текстилни техничар, прехрамбени и техничар за биотехнологију, пољопривредни техничар за производњу биља...

У време пандемије вируса корона кризу су претрпели туризам и трговина, хотелијерство, док је била повећана потреба за фармацеутима и медицинским особљем, али у периоду од 2022. до данас последице пандемије нису више изражене на запосленост одређених занимања.

Лако до посла

До радног места лако долазе стручњаци високообразованих профила као што су дипломирани инжењери електронике, машинства и грађевине с одговарајућим лиценцама, професори математике, физике, наставници и професори страних језика, стручњаци за финансије – рачуновође, дипломирани инжењери информационих технологија, дипломирани инжењери електротехнике и рачунарства.

До посла лако долазе и бравари, армирачи, зидари, тесари, заваривачи, возачи, електроинсталатери...

Тражени и тесари

Будући да грађевинска индустрија непрестано расте, изражена је и потражња за тесарима и временом чак и расте. Тесари могу радити за грађевинске компаније, као самостални предузетници или чак отворити своје радионице за израду дрвених конструкција. С обзиром на технолошки напредак, тесари се такође сусрећу с модерним алатима и техникама, укључујући рачунарски подржано пројектовање и ЦНЦ машине за обраду дрвета. У источној Србији на цени су рударски техничари, руководиоци постројења за производњу каблова, помоћници зидара, мануелни радници у индустрији, возачи камиона, машински инжењери, зидари, а на листи међу десет најтраженијих су и овде шивачи.