Политика Магазин

Живот

16.07.2025 у 13:52

Принц од ботанике пробудио је успавану лепотицу

Тара – Планина Тара и Панчићева оморика два су нераздвојна симбола снаге и трајања. Тара најшумовитија у нас, оморика најотпорнија биљна врста која пркоси епохама (успела je овде да преживи и ужасе леденог доба). Управо се навршава век и по откада је Јосиф Панчић на Тари открио овај четинар по њему касније назван. Зна се да је највећи познавалац флоре Србије за оморику, као четинар који се разликује од јеле и смрче, први пут чуо у ужичком крају 1855. године. Упутио се 1861. да истражује ово подручје, али није успео да је пронађе. А трагати у то доба по беспућима, километрима пешке или на брдском коњу, кроз шуме пуне дивљачи и полупразна села, где је народ зазирао од ученог дошљака, представљало је пустоловину. Али жеђ за научним сазнањима водила је истрајног природњака Панчића кроз све

Историја

04.07.2025 у 13:26

Милан је трубом надмудрио чету Бугара

Труба нам од давнина свира и у срце дира, а знала је и у бојевима српским добро да послужи. Такву забелешку „Златна Карађорђева за трубача” пише водећи хроничар златиборске прошлости Милисав Р. Ђенић у својој књизи о дешавањима у Великом рату „Године страдања и бола”. Једног дана трубачу треће чете другог батаљона Четвртог пешадијског пука стиже писмо од куће. Како је читање одмицало био је све забринутији. Сви ратници отворили конзерве с месним нареском и ручају, док је његова стајала неотворена, а поглед му одлутао у даљину. – Трубачу, што не једеш? – Како да једем кад видим да моји укућани умиру од глади, месе хлеб од млевене кочањке и леско

Путовања

14.04.2025 у 09:00

Весници пролећа на Слаповима Сопотнице

Прва пролећница јагорчевина, поуздани весник топлијих дана, најављује буђење природе и у пределу чаробне лепоте у Сопотници на југозападу Србије (двадесетак километара од Пријепоља). Чувеној по игри бистре воде усред водопада каквих нема надалеко, ледено хладним изворима свуда расутим, бигреним терасама, некадашњим дрвеним воденицама, мирисним ливадама с лековитим биљем, столетним шумама... То су познати Слапови Сопотнице, планински рај чији призори никог не остављају равнодушним. Подручје ненарушене лепоте заштићено је (око 200 хектара) крајем 2005. године као природно добро. Слапови Сопотнице поред објеката за туристицке намене Споменик природе Да остане у складу с природом посвећено се стара Планинарски клуб „Камена Гора” из Пријепоља, који је управљач Споменика прир

Историја

19.03.2025 у 14:16

Странци ужаснути злоделима окупатора

Повукао се поражен крајем 1914. аустроугарски окупатор у нереду ка реци Дрини. Остављајући за собом причињена злодела, пустош, разорене грађевине... Такве варварске призоре којима су и странци, идући уз српску војску, били ужаснути (о чему пише часопис ужичког архива „Историјска баштина” у броју објављеном 2014. поводом века Великог рата). Џон Рид, амерички репортер који је присуствовао свим већим операцијама српске војске, забележио је поједине страхоте којима је било изложено недужно становништво: – На једној слици, снимљеној у селу Лешници, видело се више од 100 жена и деце, ланцима заједно повезаних, с главама одсеченим и набацаним на посебну гомилу. У Кравици су старци, жене и деца били мучени, а онда искасапљени. У Јерменовцу је 50 особа било сатерано у један подрум и живо спаљ

Путовања

03.03.2025 у 16:44

Моћна вода запуштене Рошке бање

Тихује ових зимских дана бања Роге (зову је и Рошка бања) међу шумама изнад бисерно чистог Рзава код села Роге, смештеног у побрђу на средокраћи пута од Пожеге ка Ужицу. Има она у летњем периоду посетилаца, али је прилично запуштена и недовољно искоришћена за садржајан боравак. Наиме, кажу да је моћног дејства њена лековита вода, коју народ користи од давнина. То се може прочитати с натписа на туристичкој табли постављеној у центру села Роге. Одатле се кривудав асфалтни пут спушта до бање, где се налазе: импровизовано купатило са женским и мушким базеном, понеки објекат за смештај, некадашње дотрајале грађевине. Центар села Познат још у турско доба „Термоминерални извор бање Роге био је познат још у турско доба, а и пре Другог светског рата вода се користила у терапијск

Личности

01.10.2024 у 10:33

Шест деценија Перо држи кафану

Има једна крчма у планини какве нема надалеко. Шест деценија траје и газду не мења. Ко зна да ли би толико издржала и да је у срцу какве метрополе, а не у планинском селу западне Србије. А ова се не предаје, несаломива је као и њен власник. То је чувена „Кафана код Пера” усред села Равни. Удаљеног од града и главних путева, брдима опасаног тако да му равничарско име не приличи. Одавде су у једном правцу Ужице и околна насеља, а у другом планински венци Златибора. Село сточара, земљорадника, малинара... Некад бројно и развијено, у ово доба онемоћало, као и сва околна. Кривудав асфалтни пут води до Равни. У селу пошта, амбуланта, школа, продавница, близу је и један напуштен фабрички погон. „Кафана код Пера” сместила се на главном равањском „булевару”, у приземљу овеће куће. Добр

Живот

02.09.2024 у 08:59

Како до добре летње фотографије

Прављење и слање фотографије дуго је било привилегија умешних фотографа, да би у овој ери модерних технологија то свакоме постало доступно. Све бројније су фотке с одмора, из природе, с планинским или морским призорима настале мобилним телефонима с „много пиксела”. Али не иде свима то од руке. Имају техничке погодности, а опет нешто не ваља. Фото-успомена на пријатно проведене дане није какву су желели. Косидба у златиборском селу Мачкат Тајне мајстора ефектне слике Шта треба да урадим за добру летњу фотографију, неретко се (без одговора) питају аматери гледајући привлачна фото-дела зналаца. Каткад те тајне за себе чувају мајстори фотографи, а и њих је све мање у овој поплави општег (не)знања. У том послу сада истрајавају само најупорнији професионалци. Свесни то

Историја

23.08.2024 у 09:53

Миш је појео капетаново уво

Страдалника у Великом рату било је из сваке фамилије села Кремна. Из појединих се у ратне сукобе упутило и по десет мушких глава, а тек понека би се вратила, много их је остало на бојиштима. Сећања преживелих солунаца бележио је др Илија Мисаиловић, па их уврстио у своју књигу „Кремна’”, најобимнију монографију неког села (са 1.070 страна). За оне из фамилије Нешовић користио је записе потпуковника ЈНА Жарка Нешовића о ратним доживљајима његових сродника. Креманац Љубомир Љубе Нешовић, рођен 1872, одрастао је као сироче: отац Гаврило страдао је као тобџија у Јаворском рату, убрзо затим умрла му је и мајка. У школу није ишао, кажипрстом се потписивао, али је у кадру био познат као најбољи нишанџија. Имао је оштро око и јако срце. У Први балкански рат отишао је 1912., из ратних окршаја вр

Путовања

08.08.2024 у 09:41

Млетачки златници у манастиру Дубрава

У дубинама Златибора, подаље од вреве туристичког центра, тихују и столећима трају цркве брвнаре и зидани манастири. Сви обновљени, и те како привлачни поштоваоцима вере и наше традиције. Заједно на невеликом простору, у кругу од неколико десетина километара. Особену снагу овој златиборској духовној спони удахњују два манастира: Увац и Дубрава. Светилишта давно подигнута у дубодолинама с оне стране Торника, недалеко од села Стубла, близу кањона реке Увац. Некад зарушени и опустошени, у новије време обновљени и оживели. Храмови у срцу очуване природе Храм Увац је истражен и обновљен радом стручњака ужичког Народног музеја У ненасељеној котлини међу брдима сместио се манастир Увац, до кога пут води низбрдо од Стубла. То је сада лепо уређен храм у срцу очуване природ

Живот

06.05.2024 у 22:04

Чување храмова заборављене Земље Моравице

Ужице – Сада се код нас готово и не помиње некад знаменити назив Моравице. А звало нам се тако средњовековно подручје пуно цркава и манастира, сред простора од Овчарско-кабларске клисуре на истоку до Дрине на западу. Та баштина дуго је била изложена колективном забораву, особито у другој половини 20. века. Ипак, последњих деценија поправља се однос према овим вековним вредностима, о чему у својој недавно објављеној књизи „Цркве и манастири Земље Моравице (XIII–XVII век)”, у издању Народног музеја Ужице, пише историчар уметности Драгиша Милосављевић. „Чак и само име Моравице у новијим устројствима и поделама (на срезове, округе, општине) запостављано је с пуном свешћу, само зато што је оно било непосредна веза са Моравичком епископијом и нешто познијом Моравичком митрополијом. Страх од т