11.11.2025 u 12:00
Izmicala je i poslednja godina krvavog Velikog rata. Silno nadirući s juga, deo po deo okupirane otadžbine sa saveznicima oslobađa pobedonosna srpska vojska. S ovom napaćenom i junačkom vojskom, uz koju je proveo teške ratne dane, stiže u našu prestonicu 1. novembra 1918. dr Arčibald Rajs, švajcarski forenzičar, publicista, profesor koji je život posvetio Srbiji. Željena sloboda već obasjava okupacijom osiromašeni i opljačkani Beograd. Evo šta je u beleškama iz svog ratnog dnevnika Rajs o tome zapisao u tekstu „Pobedonosna ofanziva 1918”: „Vreme je sveže, a ima pomalo sunca. Idem napred, ali uskoro me sustiže automobil komandanta divizije. Tragovi automobila se vide neprestano na putu, dakle, Beograd je slobodan i divizija će logorovati u prestonici... Ostavljam svog konja u diviz
19.03.2025 u 14:16
Povukao se poražen krajem 1914. austrougarski okupator u neredu ka reci Drini. Ostavljajući za sobom pričinjena zlodela, pustoš, razorene građevine... Takve varvarske prizore kojima su i stranci, idući uz srpsku vojsku, bili užasnuti (o čemu piše časopis užičkog arhiva „Istorijska baština” u broju objavljenom 2014. povodom veka Velikog rata). Džon Rid, američki reporter koji je prisustvovao svim većim operacijama srpske vojske, zabeležio je pojedine strahote kojima je bilo izloženo nedužno stanovništvo: – Na jednoj slici, snimljenoj u selu Lešnici, videlo se više od 100 žena i dece, lancima zajedno povezanih, s glavama odsečenim i nabacanim na posebnu gomilu. U Kravici su starci, žene i deca bili mučeni, a onda iskasapljeni. U Jermenovcu je 50 osoba bilo saterano u jedan podrum i živ
01.10.2024 u 10:33
Ima jedna krčma u planini kakve nema nadaleko. Šest decenija traje i gazdu ne menja. Ko zna da li bi toliko izdržala i da je u srcu kakve metropole, a ne u planinskom selu zapadne Srbije. A ova se ne predaje, nesalomiva je kao i njen vlasnik. To je čuvena „Kafana kod Pera” usred sela Ravni. Udaljenog od grada i glavnih puteva, brdima opasanog tako da mu ravničarsko ime ne priliči. Odavde su u jednom pravcu Užice i okolna naselja, a u drugom planinski venci Zlatibora. Selo stočara, zemljoradnika, malinara... Nekad brojno i razvijeno, u ovo doba onemoćalo, kao i sva okolna. Krivudav asfaltni put vodi do Ravni. U selu pošta, ambulanta, škola, prodavnica, blizu je i jedan napušten fabrički pogon. „Kafana kod Pera” smestila se na glavnom ravanjskom „bulevaru”, u prizemlju oveće kuće.
23.08.2024 u 09:53
Stradalnika u Velikom ratu bilo je iz svake familije sela Kremna. Iz pojedinih se u ratne sukobe uputilo i po deset muških glava, a tek poneka bi se vratila, mnogo ih je ostalo na bojištima. Sećanja preživelih solunaca beležio je dr Ilija Misailović, pa ih uvrstio u svoju knjigu „Kremna’”, najobimniju monografiju nekog sela (sa 1.070 strana). Za one iz familije Nešović koristio je zapise potpukovnika JNA Žarka Nešovića o ratnim doživljajima njegovih srodnika. Kremanac Ljubomir Ljube Nešović, rođen 1872, odrastao je kao siroče: otac Gavrilo stradao je kao tobdžija u Javorskom ratu, ubrzo zatim umrla mu je i majka. U školu nije išao, kažiprstom se potpisivao, ali je u kadru bio poznat kao najbolji nišandžija. Imao je oštro oko i jako srce. U Prvi balkanski rat otišao je 1912., iz ratnih o
