Život

28.08.2025 u 09:57

Bratstvenik kao najbliži rod

Ostalo je ponegde u ovom prebrzom vremenu novih tehnologija još ponešto od vekovnih korena i poštovanja tradicije. Nisu svuda ugašena bratstva i bratstvenici, još ima jakih rođačkih veza i masovnih okupljanja. Takvo najpoznatije, u velikoj i složnoj familiji Stevanović u užičkom selu Vrane, postalo je bratstvenički sabor održavan svake pete godine, na koji redovno dolaze rođaci iz desetak gradova Srbije i Crne Gore. Na poslednjem susretu 200 rođaka Mnogobrojni Stevanovići, s korenima koji sežu u 18. vek i razgranatim familijarnim stablom sa 11 kolena od tog davnog doba, sastali su se na svom saboru u Vranama i ovog leta. Bilo ih je oko 200, kod stare seoske škole gde te susrete četiri decenije održavaju. Na okupu su starine i oni u punoj snazi, mladi bračni parovi, razigrani mališani...

Život

16.07.2025 u 13:52

Princ od botanike probudio je uspavanu lepoticu

Tara – Planina Tara i Pančićeva omorika dva su nerazdvojna simbola snage i trajanja. Tara najšumovitija u nas, omorika najotpornija biljna vrsta koja prkosi epohama (uspela je ovde da preživi i užase ledenog doba). Upravo se navršava vek i po otkada je Josif Pančić na Tari otkrio ovaj četinar po njemu kasnije nazvan. Zna se da je najveći poznavalac flore Srbije za omoriku, kao četinar koji se razlikuje od jele i smrče, prvi put čuo u užičkom kraju 1855. godine. Uputio se 1861. da istražuje ovo područje, ali nije uspeo da je pronađe. A tragati u to doba po bespućima, kilometrima peške ili na brdskom konju, kroz šume pune divljači i poluprazna sela, gde je narod zazirao od učenog došljaka, predstavljalo je pustolovinu. Ali žeđ za naučnim saznanjima vodila je istrajnog prirodnjaka Pančića kroz sve

Istorija

04.07.2025 u 13:26

Milan je trubom nadmudrio četu Bugara

Truba nam od davnina svira i u srce dira, a znala je i u bojevima srpskim dobro da posluži. Takvu zabelešku „Zlatna Karađorđeva za trubača” piše vodeći hroničar zlatiborske prošlosti Milisav R. Đenić u svojoj knjizi o dešavanjima u Velikom ratu „Godine stradanja i bola”. Jednog dana trubaču treće čete drugog bataljona Četvrtog pešadijskog puka stiže pismo od kuće. Kako je čitanje odmicalo bio je sve zabrinutiji. Svi ratnici otvorili konzerve s mesnim nareskom i ručaju, dok je njegova stajala neotvorena, a pogled mu odlutao u daljinu. – Trubaču, što ne jedeš? – Kako da jedem kad vidim da moji ukućani umiru od gladi, mese hleb od mlevene kočanjke

Putovanja

14.04.2025 u 09:00

Vesnici proleća na Slapovima Sopotnice

Prva prolećnica jagorčevina, pouzdani vesnik toplijih dana, najavljuje buđenje prirode i u predelu čarobne lepote u Sopotnici na jugozapadu Srbije (dvadesetak kilometara od Prijepolja). Čuvenoj po igri bistre vode usred vodopada kakvih nema nadaleko, ledeno hladnim izvorima svuda rasutim, bigrenim terasama, nekadašnjim drvenim vodenicama, mirisnim livadama s lekovitim biljem, stoletnim šumama... To su poznati Slapovi Sopotnice, planinski raj čiji prizori nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Područje nenarušene lepote zaštićeno je (oko 200 hektara) krajem 2005. godine kao prirodno dobro. Slapovi Sopotnice pored objekata za turisticke namene Spomenik prirode Da ostane u skladu s prirodom posvećeno se stara Planinarski klub „Kamena Gora” iz Prijepolja, koji je upravljač Spomenika prir

Istorija

19.03.2025 u 14:16

Stranci užasnuti zlodelima okupatora

Povukao se poražen krajem 1914. austrougarski okupator u neredu ka reci Drini. Ostavljajući za sobom pričinjena zlodela, pustoš, razorene građevine... Takve varvarske prizore kojima su i stranci, idući uz srpsku vojsku, bili užasnuti (o čemu piše časopis užičkog arhiva „Istorijska baština” u broju objavljenom 2014. povodom veka Velikog rata). Džon Rid, američki reporter koji je prisustvovao svim većim operacijama srpske vojske, zabeležio je pojedine strahote kojima je bilo izloženo nedužno stanovništvo: – Na jednoj slici, snimljenoj u selu Lešnici, videlo se više od 100 žena i dece, lancima zajedno povezanih, s glavama odsečenim i nabacanim na posebnu gomilu. U Kravici su starci, žene i deca bili mučeni, a onda iskasapljeni. U Jermenovcu je 50 osoba bilo saterano u jedan podrum i živ

Putovanja

03.03.2025 u 16:44

Moćna voda zapuštene Roške banje

Tihuje ovih zimskih dana banja Roge (zovu je i Roška banja) među šumama iznad biserno čistog Rzava kod sela Roge, smeštenog u pobrđu na sredokraći puta od Požege ka Užicu. Ima ona u letnjem periodu posetilaca, ali je prilično zapuštena i nedovoljno iskorišćena za sadržajan boravak. Naime, kažu da je moćnog dejstva njena lekovita voda, koju narod koristi od davnina. To se može pročitati s natpisa na turističkoj tabli postavljenoj u centru sela Roge. Odatle se krivudav asfaltni put spušta do banje, gde se nalaze: improvizovano kupatilo sa ženskim i muškim bazenom, poneki objekat za smeštaj, nekadašnje dotrajale građevine. Centar sela Poznat još u tursko doba „Termomineralni izvor banje Roge bio je poznat još u tursko doba, a i pre Drugog svetskog rata voda se koristila u

Ličnosti

01.10.2024 u 10:33

Šest decenija Pero drži kafanu

Ima jedna krčma u planini kakve nema nadaleko. Šest decenija traje i gazdu ne menja. Ko zna da li bi toliko izdržala i da je u srcu kakve metropole, a ne u planinskom selu zapadne Srbije. A ova se ne predaje, nesalomiva je kao i njen vlasnik. To je čuvena „Kafana kod Pera” usred sela Ravni. Udaljenog od grada i glavnih puteva, brdima opasanog tako da mu ravničarsko ime ne priliči. Odavde su u jednom pravcu Užice i okolna naselja, a u drugom planinski venci Zlatibora. Selo stočara, zemljoradnika, malinara... Nekad brojno i razvijeno, u ovo doba onemoćalo, kao i sva okolna. Krivudav asfaltni put vodi do Ravni. U selu pošta, ambulanta, škola, prodavnica, blizu je i jedan napušten fabrički pogon. „Kafana kod Pera” smestila se na glavnom ravanjskom „bulevaru”, u prizemlju oveće kuće.

Život

02.09.2024 u 08:59

Kako do dobre letnje fotografije

Pravljenje i slanje fotografije dugo je bilo privilegija umešnih fotografa, da bi u ovoj eri modernih tehnologija to svakome postalo dostupno. Sve brojnije su fotke s odmora, iz prirode, s planinskim ili morskim prizorima nastale mobilnim telefonima s „mnogo piksela”. Ali ne ide svima to od ruke. Imaju tehničke pogodnosti, a opet nešto ne valja. Foto-uspomena na prijatno provedene dane nije kakvu su želeli. Kosidba u zlatiborskom selu Mačkat Tajne majstora efektne slike Šta treba da uradim za dobru letnju fotografiju, neretko se (bez odgovora) pitaju amateri gledajući privlačna foto-dela znalaca. Katkad te tajne za sebe čuvaju majstori fotografi, a i njih je sve manje u ovoj poplavi opšteg (ne)znanja. U tom poslu sada istrajavaju samo najuporniji profesionalci. Svesni to

Istorija

23.08.2024 u 09:53

Miš je pojeo kapetanovo uvo

Stradalnika u Velikom ratu bilo je iz svake familije sela Kremna. Iz pojedinih se u ratne sukobe uputilo i po deset muških glava, a tek poneka bi se vratila, mnogo ih je ostalo na bojištima. Sećanja preživelih solunaca beležio je dr Ilija Misailović, pa ih uvrstio u svoju knjigu „Kremna’”, najobimniju monografiju nekog sela (sa 1.070 strana). Za one iz familije Nešović koristio je zapise potpukovnika JNA Žarka Nešovića o ratnim doživljajima njegovih srodnika. Kremanac Ljubomir Ljube Nešović, rođen 1872, odrastao je kao siroče: otac Gavrilo stradao je kao tobdžija u Javorskom ratu, ubrzo zatim umrla mu je i majka. U školu nije išao, kažiprstom se potpisivao, ali je u kadru bio poznat kao najbolji nišandžija. Imao je oštro oko i jako srce. U Prvi balkanski rat otišao je 1912., iz ratnih o

Putovanja

08.08.2024 u 09:41

Mletački zlatnici u manastiru Dubrava

U dubinama Zlatibora, podalje od vreve turističkog centra, tihuju i stolećima traju crkve brvnare i zidani manastiri. Svi obnovljeni, i te kako privlačni poštovaocima vere i naše tradicije. Zajedno na nevelikom prostoru, u krugu od nekoliko desetina kilometara. Osobenu snagu ovoj zlatiborskoj duhovnoj sponi udahnjuju dva manastira: Uvac i Dubrava. Svetilišta davno podignuta u dubodolinama s one strane Tornika, nedaleko od sela Stubla, blizu kanjona reke Uvac. Nekad zarušeni i opustošeni, u novije vreme obnovljeni i oživeli. Hramovi u srcu očuvane prirode Hram Uvac je istražen i obnovljen radom stručnjaka užičkog Narodnog muzeja U nenaseljenoj kotlini među brdima smestio se manastir Uvac, do koga put vodi nizbrdo od Stubla. To je sada lepo uređen hram u srcu očuvane prirod