U potrazi za ličnom istinom

Kako prepoznati da je vreme da se potraži stručna pomoć i razreši neka psihološka trauma i od koje tačke početi s psihoterapijom? To je dilema današnjice, čini se, u isprepletenosti savremenih problema, mnoštva psihoterapeuta koji nude usluge preko društvenih mreža i, pre svega, ličnog samoispitivanja da li neki emocionalni „čvor” koji vas dugo tišti možete da rešite sami, kaže psiholog Tamara Obrenović.

„Da li želite da radite na sebi? Da se stvari pokrenu, razumete bolje druge i sebe, da živite život kvalitetnije? To su pitanja koja će vam svaki psihoterapeut prvo postaviti. Na vama je najpre da dobro razmislite da li vam je potrebna psihoterapija, kao proces u kojem se akcenat stavlja na vas i vaše naučene i stečene obrasce, ali i na ono što vi kao jedinka jeste u svojoj suštini. Mi imamo određene predstave i obrasce o sebi i svetu koje plasiramo oko nas tokom celog svog života. Ako nismo svesni da to radimo i taj proces se obavlja po automatizmu, mi ometamo svoj razvoj.”

Sto malih koraka

Kako kaže, psihoterapijski rad koriguje ove predstave, zbog čega na to treba biti od početka spreman. Tačnije, tokom njega formiramo nova znanja o sebi, koja psiholozi nazivaju ličnom istinom. Svaku promenu, dodaje Obrenovićeva, čini sto malih koraka, od kojih je taj prvi najvažniji, jer za njim slede svi ostali. Kasnije je svako ko uspe ponosan na taj prvi korak.

„Prvi korak je da se odlučite da zakažete razgovor. A onda, kada biramo osobu s kojom želimo da odradimo neku tako važnu stvar, kao što je razrešavanje dugogodišnjih psiholoških i emotivnih dilema ili tegoba, dosta je važno da psihoterapeut bude ličnost po našoj meri. Recimo, da nam se dopada njen ili njegov životni put i profesionalna biografija, ali i da imamo osećaj da delimo iste vrednosti.”

Kako dodaje, postoji više različitih struja u struci koje zagovaraju potpuno različiti pristup: „Jedni misle da je važno da imate transparentan i blizak odnos s terapeutom koji, recimo, nesebično deli s pacijentom i vrlo lične detalje iz svog života, ukoliko misli da bi to moglo da pomogne. Drugi, pak, misle da je izuzetno važno da terapeut bude kao 'beli papir' na kojem osoba preko puta 'ispisuje' sve svoje projekcije. Jednostavno – da o svom psihologu ništa ne znate.”

Zbog svega toga, ona savetuje da dobro pročitate preporuke stručnjaka, kao i da procenite koji pristup bi vam više pomogao da se otvorite u razrešenju stalnog psihičkog opterećenja, kojeg mnogi nisu ni svesni.

„Svakako je važno da procenite najpre da li je u pitanju ozbiljna osoba, koja će vam na startu razrešiti dilemu da li vam je psihoterapija uopšte potrebna ili možete i sami sa sobom da porazgovarate. Zato i ne odlažite taj dan, ako već razmišljate.”

Takođe, naglašava psihoterapeutkinja, svakako je važno da procenite da li je to neko ko može da vas razume i da li je u prvom razgovoru podelio neke detalje koji ga određuju i kao ličnost.

„To svakako nije dovoljno da biste bili uvereni da ste na pravom putu ili da već poznajete tog stručnjaka kao osobu. Ipak, sve nejasnoće koje se tiču prvih koraka treba odmah otkloniti, kako bi vam te informacije pomogle na putu potrage za terapeutom dobrim za vas. Drugi korak je da budete posvećeni. Naime, psihoterapija zahteva vreme, posvećenost i odlučnost. Važno je da redovno dolazite na sesije i da obavljate određene 'domaće zadatke' koji služe tome da vreme između sastanaka s psihologom bude ispunjeno ličnim radom i primenom onog što ste na tim sastancima saznali i shvatili.”

Sveska za beleške

Svakome ko se odluči za psihoterapiju sagovornica preporučuje da se organizuje, tako što će nositi svesku i zapisivati ono što misli da je važno od svega što je na tim susretima rečeno. A onda, da se između sesija vrati beleškama i upiše svoja nova pitanja za sledeću terapiju.

„Upornim i istrajnim radom rezultati stižu, vremenom pacijenti počinju da prepoznaju kod sebe obrasce ponašanja kojima se odavno ne služe, ali je potrebno vreme. I kada biljku zasadimo, treba joj vremena da proklija i počne da raste. Svaka promena počinje i završava se u nama”, poručuje naša sagovornica.