Više gužve nego kupusa
Ovogodišnja Glogonjska jesen, to jest „Kupusijada”, okupila je po 17. put povrtare da odmere svoj rod, a domaćice da prikažu „prateći program”, uz jedno „ali”
Ne slažu se glogonjski kupusari da išta u proizvodnji zaostaju za kolegama iz Futoga ili Mrčajevaca. Zato ne odustaju ni od okupljanja koje kolokvijalno zovu „Kupusijada”, a koje se događa maltene svake godine, bar u desetak mesta u Srbiji. Tako su se u Glogonju, selu koje ima pedigre sela povrtara, a između dve seče kupusnjača, preselili na seoski trg. Kolege iz kraja pa i dalje okupila je po 17. put Glogonjska jesen da odmere svoj rod, a domaćice da prikažu „prateći program”, uz jedno „ali”.
Ovogodišnja manifestacija najmanje je bila megdan polje za najreprezentativniji primerak kupusa u sezoni. Naime, nije bilo smisla u tome se takmičiti pa su ovde u šali pali predlozi da se kriterijum preinači u traženje najmanje glavice. To bi, kažu, imalo smisla, jer je primetan bio manji broj izlagača, samim tim i slabija ponuda, baš kakav je i ovogodišnji rod. Teško je ove godine bilo odgojiti kupus, ali i druge kupusnjače, poput karfiola, kelja, prokelja itd., a kupusari su se svi do jednog žalili da su ih u boljim rezultatima omeli ekstremni klimatski uslovi.
– To u praksi znači da tri meseca ovde nije pala kap kiše, a kupus voli vodu. Zato je mnogo sitniji iako pumpe nismo gasili, ali kišnica je kišnica. Mučimo se već godinama unazad da održimo proizvodnju, ali je to sve teže, pa već imamo ljude koji su se skroz okrenuli ludaji, pa i prešli na uzgoj kivija, kikirikija. To nam je izgleda budućnost ovde u Banatu – vajka se Danail Vučkovski iz ovdašnjeg udruženja povrtara i dodaje da su odavno shvatili da nešto mora da se menja i kod izbora sorti kupusa. Zato su u ovom kraju sa tradicionalnih sorti bravo i potomak prešli na futoški kupus, ali i na 20 odsto višu, mada već dupliranu cenu, u odnosu na prošlu sezonu.
– Mi smo asortiman promenili pre tri godine i rešili se da gajimo futoški kupus. On kod nas dođe namesto luka, da zemlja ne odmara. Ništa nismo prskali niti đubrili jer je već bilo bačeno kada smo sejali luk. Tako uvek radimo, ali ova godina je sva naopaka. Pamtim, recimo, prošle godine: glavice su bile i po sedam i više kilograma, a ove godine ni blizu, bar kod nas u Opovu – kaže iskusna povrtarka Jelica Matić. Među njenih 3.000 strukova sočnog povrća nađe se tek nekoliko primeraka blizu šampionske težine, dok je prosečna glavica upola lakša, ali je sorta iz Futoga na glasu zbog liski koje su mekše i slađe pa se lakše kisele u odnosu na druge sorte. Zato sa plasmanom problema nema i sve što proizvede brzo proda već u svom mestu. Prosečna mušterija, dodaje Jelica, potražuje oko 50 kilograma, ali ima i onih koji „trebuju” duplo više.
I dok su se povrtari vajkali, a mnogi bili i odsutni, za njih rezervisana mesta popunile su žene iz udruženja „Glogonjke”, mlađarija iz folklorne sekcije Doma kulture i KUD-a „Vasilija” i mali glumci dramske sekcije viših razreda ovdašnje osmoletke „4. oktobar”. Tako su se na platou ispred Crkve Svetog Petra i Pavla izmešali srpski i makedonski narodni melos i mirisi iz zemljanih kotlića. Od ranog jutra, a to znači da je jedva svanulo, potpaljene su vatre, nasađeni ćupovi, pa se počelo sa slaganjem svadbarskog kupusa – od milošte zvanog svadbarac.
– Sač se slaže tako što se najpre ćup dobro omasti domaćom mašću, u ovom slučaju ja koristim onu od mangulice, jer je laganija i skoro lekovita. Onda ide klasika: red-dva kupusa, pa sušeno meso, začini i tako dok se ne stigne do vrha. Poranili smo jer kupusu treba vremena, taman da stignu prve mušterije. Ima ovde gostiju i sa strane koji dolaze godinama, pa su neki još telefonom kaparisali porciju za ovde, ali i da ponesu – priča Dobrica Mitrevski dok se kolega do njega odlučio za dva pleha sarme, koja je takođe planula.
I tako naizmenično, duž seoskog parka i aleje štandova na kojima, ipak, nije manjkalo kupusa. Našlo se nešto da ode u pite i savijače, uz štrudle, vanilice, ruske kape, kiflice sa raznim punjenjima, oblande... Stalni asortiman ponude na ovakvim gastro okupljanjima. Kupus je, vele ovde, univerzalna sirovina, može u šerpu, ali i u slane kolače, a pošto je ove godine baš podbacio, „izmišljeno” je novo megdan polje među saltkišima i slanišima od kupusa i najlepše uređenim izlagačkim štandovima.
Ovde svi uglas kažu: „Glogonjskom kupusu preti dalje povlačenje.” Osim što ga je sve teže proizvesti, pa ga je time i manje u povrtnjacima, praznije su i gradske kace i burići koji ga čuvaju do proleća. Jer – neće više naš narod da ga kiseli, to zabranjuje i Kućni red po zgradama, a i lakše je otići u prodavnicu.
