Same na konzilijumu, same u bolesti
Podrška porodice nezamenljiva je u borbi protiv raka dojke, a često partner ženu ostavi već posle saopštavanja dijagnoze, nekada ih se deca stide zbog gubitka kose
Ukoliko se rak dojke otkrije u početnoj fazi, izlečenje je 95 odsto. Zato su redovni pregledi važni, ali da bi se žena ohrabrila na kontrole, a pogotovo ako oboli, na borbu za izlečenje, izuzetno je bitna, možda i najvažnija – podrška porodice i bliskih. Podsticaj najbližih je potreban kada se čovek suoči s bilo kojom teškom pričom, a šta je teže od dijagnoze o malignoj bolesti.
To je za „Magazin” rekao dr Milan Žegarac, hirurg i v. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, nakon panel-diskusije na temu „Put do pobede nad karcinomom dojke”, održane na nedavnoj konferenciji „Zdravlje žena Srbije”.
Zajedno po uputstva o terapiji
Dr Ferenc Vicko, državni sekretar Ministarstva zdravlja, istakao je da naročito često izostane podrška muškog partnera. Ponekad, kaže, žena bude ostavljena i odmah nakon dijagnoze. Često, inače, žene na drugi i na sledeće preglede već dođu bez muške podrške, a neretko i potpuno same.
– U vreme ubrzanog tempa života, često i drugi članovi najbliže porodice ne shvataju da ako žena dođe s njima na pregled, lakše će upamtiti more podataka koji je odjednom snađu, uputstva kojih treba da se pridržava. U takvom stanju ona ne može sve sama da zapamti. Kada dođe s porodicom, što je najbolje, svako zapamti bar ponešto i u toj raspodeli podataka lakše će se naći pravi put. To je i korak više do poverenja u lekara, jer je za svaku pacijentkinju važno da unapred zna jasno šta je čeka na pregledima i terapijama, jer će se s manjom neizvesnošću smanjiti i strah. Da bi joj predložili i nama lekarima treba pomoć porodice”, rekao je.
Dr Milorad Mićović, načelnik onkologije u Zdravstvenom centru Kladovo, kaže da je, zbog nedostatka te svesti, neophodno podsticati porodice i bliske rođake da dođu s bolesnom ženom na pregled.
„To je pitanje na kojem i mi u zdravstvu treba da radimo. Nažalost, zdravstveni sistem s ovakvom podelom rada za to nema vremena. Obično je gužva u ordinaciji. Manja je šteta da s pacijentkinjom uđu najbliži članovi porodice, nego da mi sami s njom teško prolazimo kroz dijagnozu i uputstva. Pregled će biti i razumljiviji i prihvatljiviji kada ga nas dvoje, lekar i pacijentkinja, podelimo s drugim učesnicima. Ako suprug ili porodica sudeluju, to osnažuje ženu da prebrodi period lečenja. S druge strane, kada tokom terapija dođe do nesklada u braku ili razvoda, to bitno menja odnos bolesne žene prema lečenju, a time i njegovu dinamiku. Zato i tražimo da pri svakom važnom razgovoru prisustvuje bar jedan član porodice”, kaže dr Mićović.
Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra „Milica” koji su osnovale žene operisane kao i ona od karcinoma dojke, iznela je rezultate ankete koje je sprovela sa 750 pacijentkinja. Njih pet odsto izjasnilo se da je zauvek ostalo bez partnera u toku lečenja, a i ostale su pričale o teškoćama s kakvima su se u svojoj familiji suočavale.
Kako bi pomogli centri za socijalni rad
„Kada ostanu bez podrške partnera, kada im kosa opada i menja se dotadašnji život, ali i fizički izgled – žene se osećaju kao da, osim bolesti, trpe izuzetan pritisak okoline, što može loše da utiče i na njihovu želju da se dalje bore. Dešavalo se da ih se deca stide što su bez kose i nose maramu oko glave. Rad s porodicama, s partnerima i decom obolelih žena tema je koja u ovom našem društvu treba da se javno otvori”, kaže Bondžićeva.
Ona smatra da u ovu priču treba da se uključe i centri za socijalni rad. „Zaboravljamo da je ženama koje obole, naročito ako su same ili lošeg materijalnog stanja, potrebna pomoć. One treba da se organizuju i da odlaze na terapije, a 22 odsto njih u našoj zemlji prevaljuje i stotine kilometara da stigne do onkološke ustanove. Naš sistem socijalne zaštite sada ih ne prepoznaje kao one kojima je pomoć neophodna. Jer, žena koja je dobila takvu dijagnozu, već je palijativni, ležeći pacijent, a kamoli kada je operisana ili kad ide na teške terapije. Apelujem da naši centri za socijalni rad pruže i pomoć u kući ženama s teškom bolešću”, kaže Vesna Bondžić.
Više otkrivenih i lečenih
U poslednjih nekoliko godina povećan je broj žena kod kojih je karcinom dojke otkriven na preventivnim pregledima kod lekara ili na ultrazvučnom i mamografskom snimanju. U Srbiji se godišnje sada registruje oko 4.500 obolelih žena, dok dugo ta brojka nije prelazila tri hiljade, a s druge strane smanjio se broj umrlih godišnje na 1.600, dok se ranije kretao do 2.000, rekao je dr Žegarac.
