Slatka džungla

 U velikoj konkurenciji proizvođača čokolade danas, u takmičenju brendova kao turističkih oznaka čitavih regija, čokolada je uspela da podstakne i takmičenje u kreativnosti poslastičara i da postane, kako je danas nazivaju, najslađa umetnost na svetu. Da ni naši poslastičari i poznavaoci ove umetnosti ne zaostaju pokazala je nedavno neobična „izložba” u jednoj beogradskoj poslastičarnici.

Poslastičar Krsto Radović je sa svojim timom i uz pomoć predstavnika Čokoladne akademije u Beogradu napravio zabavni park od čokolade Zmajevi, cvetovi, lokvanji, pečurke su – slatki.

Upoznajte čokolatijere

„Izrađujući ogromne figure zmajeva i one manje – prikaze cveća i stena, pokušali smo da predstavimo kako poslastičar može da bude umetnik. Tačnije, kako jedan proizvod kao što je čokolada može da se upotrebi u umetničke svrhe, a čime smo iskazali kreativnost poslastičarskog zanata”, kaže za „Magazin”.

Figure koje su napravili predstavljaju svet zmajeva i vila u interpretaciji ovog tima. I rastinje jarkih boja, pečurke i crveni cvetovi, svi su od „najstarije crne poslastice”. Posebnim prehrambenim bojama koje se koriste u ishrani i raznim tehnikama napravili su izložbu na kojoj sve što se vidi može da se pojede.

Osnovna namirnica je, odaju tajnu, belgijska čokolada. Tim je izradio ovo „slatko delo” raznim poslastičarskim tehnikama. Neke figure nastale su iz kalupa, neke su vajane, a treće su sastavljane „iz raznih delova”, pričaju poslastičari.

Porodičnu poslastičarnicu na Vračaru otvorio je zajedno sa sestrom Kamelijom Radojčić, nakon što se vratio sa školovanja iz Engleske gde je i magistrirao na fakultetu za umetnost u kulinarstvu.

S direktorom Čokoladne akademije Remijem Deletom i vrhunskim poslastičarima čokolatijerima pravio je zmajeve nedavno za izložbu na Beogradu na vodi, a sada ih je postavio u zabavni park uz njihovu i pomoć svojih saradnica poslastičarki Dijane Penezić, Nevene Jovanović i Nede Leko.

Kako su nam one objasnile, tokom izrade ove slatke izložbe čokolada se i topila, a pigmenti farbi za kolače su se spajali puterom i figure se tom smesom prskale ili su ih ubacivali u belu čokoladu dobijajući željene boje. Kao čokolatijerke se trude da kada prave torte koriste isključivo čokoladu.

Kamelija je objasnila kako se stari zanat čokoladnog poslastičarstva danas isplati – pridoda mu se novi stil i prilagodi se vremenu:

„Okrenuli smo se modernim pravcima i tehnikama u poslastičarstvu. Savremeni načini glaziranja, slaganja torti i dekorisanja danas su izazov za kreatore među čokolatijerima. Recimo, sada je hit miror-glejz ili sjajna glazura čoko proizvoda koja je u raznim bojama i jako tanka, ne previše slatka, a naoko svakako atraktivna.”

Put čokolade kao inspiracije za stvaranje umetničkih dela počeo je davne 1609. godine, kada je u Meksiku objavljena „Knjiga posvećena čokoladi” kao proizvodu od kakaoa, masti, mleka i šećera, kada njeno ime koje znači „kakaovo piće s mlekom” počinje u ovoj zemlji i da se upotrebljava. Danas su dečja knjiga Roalda Dala „Čarli i fabrika čokolade”, kao i „Čokolada” Džoane Haris najpopularnije knjige o svetskoj poslastici koje su i ekranizovane.

Vlada svetom od 18. veka

Čokolada, pišu znalci, počinje da „vlada” svetom konačno u 18. veku. Na slikama tog doba često je u ruci bila šolja čokoladnog napitka. U tom veku Đakoma Kazanove, italijanskog avanturiste, diplomate i pisca koji je kao zavodnik ušao u istoriju, čokolada se promoviše u njegovim ljubavnim pohodima, dok je Francuzi ubrzo dodaju u svoje pecivo kroasan. Od tada se ona upliće u svaki segment umetnosti.

Jedna od najposećenijih svetskih zbirki danas je Muzej čokolade u Kelnu u kojem posetilac može da putuje na tri sprata kroz tri i po hiljade godina dugu istoriju čokolade. Glavna atrakcija je tri metra visoka čokoladna fontana. Pored nje je uvek radnica muzeja koja umače biskvite u čokoladu i deli ih posetiocima. Iako se i danas prvenstveno proizvodi u obliku tabli, u nekim državama, kao recimo u Meksiku, koristi se tečna čokolada, odnosno u obliku pića u vodi ili nekoj drugoj drugoj tečnosti. Smatra se da su Maje i Asteci koristili čokoladu na tlu Meksika i Gvatemale još 3.500 godina pre naše ere, ali kao „gorku vodu” s originalnim ukusom semena kakaoa.

Osvajač Meksika Španac Ernan Kortes odlučio je da čokoladu 1528. godine predstavi španskom kralju Karlu, posle čega je Španija dugo imala monopol nad njenom proizvodnjom. Prva prodavnica čokolade otvorena je u  Londonu 1657. godine kao „Kuća čokolade”.

Muzej u Beogradu

Već četiri godine i Beograd, u Ulici Tadeuša Košćuška, ima Muzej čokolade. Osnivač Nenad Radulović kaže da su posetioci podjednako i domaći i strani „poklonici najpopularnije slatke stvari na svetu, potekle iz vremena kada su Indijanci brali plod kakaoa u šumama Južne Amerike”. Muzej predstavlja, kaže, šetnju kroz svetsku, ali i srpsku istoriju čokolade koju je započeo 1902. godine Cincar Kosta Šonda, proizvođač prve table i osnivač naše fabrike čokolade. Ona se nalazila na mestu hotela „Mona” na Dorćolu.

„Rubi” – nova ružičasta čokolada

Na tržištu su i nove vrste čokolade. Poslednja proizvedena vrsta belgijske je „rubi” čokolada za koju se kakao na poseban način obrađuje, nema dodataka, citrusnog je ukusa i ružičaste boje.

Pored mlečne i bele čokolade koja ima putera, na tržištu je već dugo dominantna i crna čokolada u kojoj je kakao zastupljen od 44 do 70 odsto. Popularna je vrsta „gold” kojoj se dodaje karamela.