Dah istoka u tanjiru
Humus, namaz od leblebija, ušunjao se u jelovnik i gurmana i onih koji vode računa o zdravoj ishrani, vernika koji poste, vegetarijanaca
Humus polako ali sigurno postaje omiljeni namaz i na našoj trpezi. Puni su ga rafovi marketa, blogovi fitnes influensera, preporučuju ga poznati, vegani i vegetarijanci ga obožavaju. Ovaj, naoko neugledni namaz, ušunjao se u domaći jelovnik.
Ne postoje baš precizni podaci gde se i kada tačno humus rodio, ali ima nagađanja. Veruje se da se spominje još u delu Starog zaveta, pa da su ga spravljali još krstaši u 12. veku, dok jedna druga legenda kaže da je prvi put pripreman za muslimanskog vojskovođu Saladina. Bilo kako bilo, sigurno jeste da je najstariji recept napisan u 13. veku, a sastojci su, manje-više bili slični današnjim. Ipak, definitivno, humus potiče s Bliskog istoka i vezuje se za Izrael, Liban, Palestinu i Siriju i naravno svaka od tih zemalja tvrdi da je upravo ona zemlja porekla. Njegov osnovni sastojak je leblebija, slanutak, naut, slani pasulj, mahunarka, koja se na ovim prostorima najviše jela pečena i pomešana sa suvim grožđem kao grickalica. Najjednostavnije rečeno, humus je namaz od leblebija, mahunarke iz familije bobova i izgledom podseća na malo veće zrno soje. Uz široku paletu dodataka poprima različite teksture, ali liči na paštetu, dok je notu ukusa teško objasniti.
Zdrav je i hranljiv, bogat je kalijumom, vitaminima i mineralima, gvožđem i magnezijumom, proteinima, vlaknima i amino-kiselinama. Zato se preporučuje svima koji žele zdravo da se hrane, ali i onima sa zdravstvenim problemima, naročito dijabetičarima, zbog niskog glikemijskog indeksa. Vegetarijanci ga obožavaju kao odličan izvor proteina, koji im nadoknađuje proteine iz mesa i mlečnih proizvoda. Humus je „tanak” i s kalorijama, pa s kriškom hleba biće sasvim dovoljan za jedan obrok. U ishrani se može kombinovati na različite načine, uglavnom kao prilog, recimo s mesom u tortilji.
Ne ide bez susama
Za spravljanje humusa najpre se moraju skuvati leblebije, koje su prethodno odstojale potopljene preko noći u manjoj količini vode s kašičicom sode bikarbone. Tako odstojale, kuvati ih potom pola sata, povremeno skidajući penu koja se stvara na površini. Drugi sastojak humusa je tahini, koji se priprema od 100 grama proprženog susama, pomešanog u blenderu s dve kašike maslinovog ulja i soli po ukusu.
