Дах истока у тањиру
Хумус, намаз од леблебија, ушуњао се у јеловник и гурмана и оних који воде рачуна о здравој исхрани, верника који посте, вегетаријанаца
Хумус полако али сигурно постаје омиљени намаз и на нашој трпези. Пуни су га рафови маркета, блогови фитнес инфлуенсера, препоручују га познати, вегани и вегетаријанци га обожавају. Овај, наоко неугледни намаз, ушуњао се у домаћи јеловник.
Не постоје баш прецизни подаци где се и када тачно хумус родио, али има нагађања. Верује се да се спомиње још у делу Старог завета, па да су га справљали још крсташи у 12. веку, док једна друга легенда каже да је први пут припреман за муслиманског војсковођу Саладина. Било како било, сигурно јесте да је најстарији рецепт написан у 13. веку, а састојци су, мање-више били слични данашњим. Ипак, дефинитивно, хумус потиче с Блиског истока и везује се за Израел, Либан, Палестину и Сирију и наравно свака од тих земаља тврди да је управо она земља порекла. Његов основни састојак је леблебија, сланутак, наут, слани пасуљ, махунарка, која се на овим просторима највише јела печена и помешана са сувим грожђем као грицкалица. Најједноставније речено, хумус је намаз од леблебија, махунарке из фамилије бобова и изгледом подсећа на мало веће зрно соје. Уз широку палету додатака поприма различите текстуре, али личи на паштету, док је ноту укуса тешко објаснити.
Здрав је и хранљив, богат је калијумом, витаминима и минералима, гвожђем и магнезијумом, протеинима, влакнима и амино-киселинама. Зато се препоручује свима који желе здраво да се хране, али и онима са здравственим проблемима, нарочито дијабетичарима, због ниског гликемијског индекса. Вегетаријанци га обожавају као одличан извор протеина, који им надокнађује протеине из меса и млечних производа. Хумус је „танак” и с калоријама, па с кришком хлеба биће сасвим довољан за један оброк. У исхрани се може комбиновати на различите начине, углавном као прилог, рецимо с месом у тортиљи.
Не иде без сусама
За справљање хумуса најпре се морају скувати леблебије, које су претходно одстојале потопљене преко ноћи у мањој количини воде с кашичицом соде бикарбоне. Тако одстојале, кувати их потом пола сата, повремено скидајући пену која се ствара на површини. Други састојак хумуса је тахини, који се припрема од 100 грама пропрженог сусама, помешаног у блендеру с две кашике маслиновог уља и соли по укусу.
