Voće za sve namene
Suvo voće pomaže zdravlje zuba i desni, kao i kostiju, a dobro utiče i na pražnjenje creva
Poznato je da su naši preci još od davnina sušili voće kako bi ga imali na trpezi tokom čitave godine. U našim krajevima najviše se suše šljive, a u drugim delovima sveta: grožđe, smokve, borovnica, jabuke, kruške, brusnica, aronija, kajsija… Naravno, spisak voća nije završen jer gotovo sve može da se suši (sa izuzetkom lubenice i sl). Primena suvog voća je velika: od muslija, voćnih kaša, kolača i dugih poslastica do samostalnih užina.
Zbog manjeg sadržaja vode (od 16 do 25 odsto) i šećera, ovakvo voće energetski je znatno jače od sirovog, pa je potrebno opreznije ga koristiti, naročito gojazne osobe. Takođe, sadrži više mineralnih materija i dijetnih vlakana pa se u nekim slučajevima i preporučuje kao bolje rešenje od svežeg (na primer kod opstipacije). Suvo voće se duže i vari. Nije prikladno za ishranu osoba sa dijabetesom jer uglavnom ima umeren ili visok glikemijski indeks. Međutim, ima druge dobre odlike, pa tako pomaže zdravlje zuba i desni, inhibicijom bakterija koje se nalaze u ustima.
Zbog visokog sadržaja polifenola suvo voće potpomaže zdravlje kostiju što naročito važi za suve šljive. Dobro utiče na pražnjenje creva, pre svega zahvaljujući visokom sadržaju vlakana i to i rastvorljivih i nerastvorljivih.
Najraniji zapisi o sušenju voća potiču iz Mesopotamije 4.000 godina pre nove ere
Suvo voće nastaje sušenjem tehnološki zrelog voća prirodnim putem, dejstvom sunca i vetra ili u mašinama – sušarama koje izvlače vodu iz svežih plodova, čime se obezbeđuje duže čuvanje suvog voća.
Osušeno voće bi trebalo da ima boju, miris i ukus karakterističan za voće od kojeg je nastalo. Proces sušenje ima dugu tradiciju, a najraniji zapisi potiču iz Mesopotamije nekih 4.000 godina pre nove ere.
Najviše se suše grožđice sa udelom od 50 odsto od sveg suvog voća. Međutim, za razliku od tradicionalnog sušenja, tehnološko sušenje zahteva i upotrebu hemijskih dodatka. Sumpor-dioksid se koristi kao antioksidans kod nekog voća da bi se zadržala svetla boja, jer se tamnjenjem tog voća gubi i ukus. Primer su bele grožđice, kajsije, jabuke i breskve. Sumpor-dioksid i sulfati se koriste dugo, ali tek se nedavno otkrila veza između ovih jedinjenja i astme kod osetljivih osoba.
U odnosu na sveže, suvo voće je dobro i po tome što je lako prenosno, pa ga lako možete poneti i na posao i ne morate da brinete da li će se pokvariti. Uvek je dobra alternativa industrijskim grickalicama i slatkišima koje obično jedemo. Ako ne možete bez slatkiša, pređite na suvo grožđe.
