Autor: Slavica Stuparušić
30.05.2026 u 09:18
U vremenu u kojem su tastature i ekrani postali svakodnevni alat za učenje, komunikaciju i rad, rukopis sve više pada u drugi plan. Beleške se kucaju, domaći zadaci pišu na računaru, a i najmlađi se sa slovima upoznaju preko tableta. Ipak, sve više naučnih istraživanja i stručnjaka upozorava da olovka nije samo sredstvo za pisanje već važan alat za razvoj mozga. Eksperimenti pokazuju da pisanje rukom ne podstiče samo motoriku već i složene kognitivne procese. Prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije, godinama ukazuje da pisanje „stvara povezanost između onoga šta i kako pišemo”, što je ključno za razumevanje i pamćenje. Dr Zorica Minović, specijalista neuropsihijatrije, podseća da je pisanje složen proces: Zorica Minović „Kada gledamo obrasce povezivanja u
04.05.2026 u 15:08
Dođe trenutak u životu kada telo počne da govori glasnije nego inače. Umor se ne povlači ni posle odmora, san postaje isprekidan, oporavak traje duže, a energija više nije nešto što se podrazumeva. – To nije slabost. To su signali. Poziv da usporimo i počnemo da slušamo sebe. Telo nam često mnogo ranije šalje signale, ali ih ignorišemo zbog obaveza, tempa i očekivanja. Učeni smo da je starenje nešto što se dešava mimo nas, ali savremena medicina pokazuje suprotno – starenje nije pasivan, unapred određen proces. Ono je dinamično i u velikoj meri zavisi od načina na koji živimo – objašnjava dr Danijela Drašković Radojković, endokrinolog i lekar funkcionalne i integrativne medicine. Danijela Drašković Radojković Biološka starost, dodaje, često nema mnogo veze sa brojem sve
20.04.2026 u 13:32
Lepu vest smo nedavno saznali od dr Dragane Ostojić, državne sekretarke Ministarstva zaštite životne sredine – završena je javna rasprava povodom pokretanja zaštite prirodnog područja I kategorije, kao Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šume”. Zašto je to lepa vest, pa još i za rubriku „Aktuelno”? Zato što Bosutske šume predstavljaju područje s najprostranijim, najstarijim i najočuvanijim šumama hrasta lužnjaka (Quercus robur), s izuzetno vrednim šumskim, vlažnim i vodenim staništima. Hrast lužnjak nije samo biljka. On je dom, hrana i istorija. Njegov žir hrani životinje, njegovo drvo gradi kuće, brodove i burad za vino i rakiju. Njegova senka stvara uslove za život stotina drugih vrsta. A nekada je bio i više od toga – mesto okupljanja, zakletve, odluke. Nekada beskrajna šuma
26.03.2026 u 11:19
U tišini galerijskog prostora, između fotografija koje beleže trenutke iznad vode, otkrivamo da priča o vilinskim konjicima nije samo priča o insektima. Ona je priča o vodi, o močvarama i o tome koliko je život u gradu moguć bez njih. Izložba „Vilinski konjici Srbije”, u organizaciji Zavoda za zaštitu prirode Srbije, priređena u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti, uvodi posetioce u svet jedne drevne i osetljive grupe insekata. Kroz naučne panoe, arhivsku građu, filmske zapise i umetničke interpretacije, otvara se prostor za razmišljanje o bićima koja su letela nebom i pre dinosaurusa – ali i o staništima od kojih njihov opstanak zavisi. Gospodari vazduha, deca vode Vilinski konjici pripadaju redu insekata Odonata, čiji je život neraskidivo vezan za vlažna staništa
