Kada zub zaboli, problem je već ozbiljan

„Zub je za va­đe­nje”, bi­lo je pr­vo što je sto­ma­to­log sa­op­štio pa­ci­jent­ki­nji po­što se po­sle ne­ko­li­ko me­se­ci od­la­ga­nja na­šla u zu­bar­skoj sto­li­ci re­še­na da ču­je „pre­su­du”. Mo­žda bi do­šla pre da je kut­njak ja­ko za­bo­leo. Ume­sto to­ga bol je ti­njao, a zub bi se „po­bu­nio” u do­di­ru s vre­lom ka­fom, čo­ko­la­dom, le­de­nim na­pit­kom, pa za­tim opet utih­nuo.

Še­će­ri su glav­no „go­ri­vo” bak­te­ri­ja ko­je iza­zi­va­ju ka­ri­jes, ob­ja­šnja­va sto­ma­to­lo­ški­nja Oli­ve­ra Ta­ba­ko­vić. To ni­su sa­mo slat­ki­ši, već i ga­zi­ra­na pi­ća, ener­get­ski na­pi­ci, so­ko­vi, čak i sla­ne gric­ka­li­ce, ko­je se raz­la­žu u še­će­re. Još je opa­sni­je ako se iz­me­đu obro­ka stal­no ne­što je­de.

Ona pod­se­ća da je zub­ni ka­ri­jes jed­no od naj­če­šćih obo­lje­nja usne du­plje i na­sta­je po­ste­pe­nim ošte­će­njem zub­nog tki­va usled de­lo­va­nja bak­te­ri­ja. Iako mno­gi lju­di od­la­ze kod sto­ma­to­lo­ga tek ka­da se ja­vi jak bol, zu­ba­ri upo­zo­ra­va­ju da su pr­vi simp­to­mi če­sto mno­go sup­til­ni­ji.

„Uglav­nom za­ne­ma­ri­mo pr­ve simp­to­me, kao što su krat­ko­traj­na ose­tlji­vost na hlad­no, to­plo ili ki­se­lo, ka­da pro­blem mo­že bi­ti re­šen jed­nom po­se­tom sto­ma­to­lo­gu. Ka­da se in­fek­ci­ja zub­nog tki­va pro­du­blju­je, bol po­sta­je in­ten­ziv­ni­ji i u tom slu­ča­ju pro­blem je već ozbi­ljan”, ka­že za „Ma­ga­zin” Ta­ba­ko­vi­će­va.

Pr­vi zna­ci upo­zo­re­nja mo­gu da bu­du i cr­ve­ne i ote­če­ne de­sni ko­je la­ko kr­va­re, kao i ne­pri­ja­tan za­dah.

„Krat­ko­traj­na ose­tlji­vost mo­že da bu­de be­za­zle­na, ali uvek zah­te­va pre­gled sto­ma­to­lo­ga i di­jag­no­sti­ko­va­nje even­tu­al­nog ošte­će­nja gle­đi zu­ba (ka­ri­je­sne le­zi­je)”, ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Za­blu­da o pul­si­ra­ju­ćem bo­lu

Jed­na od naj­če­šćih za­blu­da je da ka­ri­jes uvek iza­zi­va bol.

„Po­če­tak ka­ri­je­sne le­zi­je ne mo­ra bi­ti pro­pra­ćen bo­lom. Bol se ja­vlja tek ka­da ka­ri­jes pro­dre u du­blja zub­na tki­va. Ta­da se naj­pre ja­vlja ose­tlji­vost, a ka­sni­je bol mo­že po­sta­ti oštar i pul­si­ra­ju­ći”, ob­ja­šnja­va dr Ta­ba­ko­vić.

Ona pod­se­ća da je lo­ša oral­na hi­gi­je­na je­dan je od glav­nih uzro­ka na­stan­ka ka­ri­je­sa. Naj­če­šće gre­ške su ne­pra­vil­na teh­ni­ka i krat­ko pra­nje zu­ba, ali i ne­re­dov­ne po­se­te sto­ma­to­lo­gu. U do­volj­noj me­ri se ne ko­ri­ste po­moć­na sred­sta­va za odr­ža­va­nje hi­gi­je­ne, kao što su zub­ni ko­nac, in­ter­den­tal­ne čet­ki­ce i oral­ni iri­ga­tor ko­ji ne za­me­nju­je pra­nje čet­ki­com već omo­gu­ća­va te­melj­no či­šće­nje in­ter­den­tal­nih pro­sto­ra. Uz to, iri­ga­tor ma­si­ra de­sni vo­de­nim mla­zom, či­ji se pri­ti­sak mo­že po­de­si­ti. Ti­me se is­pi­ra pr­ljav­šti­na s ina­če te­ško do­stup­nih me­sta. Ko­ri­šće­nje oral­nog tu­ša spre­ča­va i na­sta­nak ka­ri­je­sa i po­ma­že kod upa­le de­sni. Po­seb­no je ko­ri­stan za lju­de ko­ji su sklo­ni upa­li de­sni, kao i one ko­ji no­se pro­te­ze, or­to­dont­ske apa­ra­te ili im­plan­ta­te.

Da­nas je le­če­nje zu­ba zna­čaj­no na­pre­do­va­lo. Sa­vre­me­ne me­to­de omo­gu­ća­va­ju bez­bol­no le­če­nje upa­le zub­nog živ­ca, uz pri­me­nu ma­šin­skih in­stru­me­na­ta, sa­vre­me­nih ma­te­ri­ja­la i čak la­ser­ske dez­in­fek­ci­je.

I ov­de va­ži pra­vi­lo da je uvek bo­lje spre­či­ti ne­go le­či­ti, pa je pre­ven­ci­ja naj­bo­lji na­čin oču­va­nja zdra­vlja zu­ba.

Na pre­ven­tiv­ni pre­gled dvaput go­di­šnje

„Pre­ven­tiv­ni pre­gle­di kod sto­ma­to­lo­ga tre­ba­lo bi da se oba­vlja­ju dva pu­ta go­di­šnje. Ukla­nja­nje na­sla­ga sa zu­ba i ra­no ot­kri­va­nje ka­ri­je­sa mo­gu sa­ču­va­ti zdra­vlje zu­ba i lep osmeh”, po­ru­ču­je dr Ta­ba­ko­vić.

Sve vi­še se ko­ri­ste di­gi­tal­ne teh­no­lo­gi­je ko­je omo­gu­ća­va­ju pre­ci­zni­je di­jag­no­ze i bo­lje pla­ni­ra­nje te­ra­pi­je. Re­ci­mo za raz­li­ku od kla­sič­nog 2D or­to­pa­na, 3D sni­mak pru­ža iz­u­zet­no pre­ci­zan pri­kaz vi­si­ne, ši­ri­ne i du­bi­ne struk­tu­ra vi­li­ce, što je po­seb­no ko­ri­sno u pla­ni­ra­nju slo­že­nih za­hva­ta po­put ugrad­nje zub­nih im­plan­ta­ta, oral­ne hi­rur­gi­je ili te­ra­pi­ja en­do­dont­skog ti­pa (ukla­nja­nja in­fi­ci­ra­ne zub­ne pul­pe, živ­ca, či­šće­nja, dez­in­fek­ci­je i pu­nje­nja ka­na­la).

Ono što ve­ći­nu naj­vi­še „bo­li” je ce­na po­prav­ki. Za mno­ge je to glav­ni mo­tiv da pre­ven­tiv­no žu­re na pre­gled, čim ose­te da sa zu­bom ne­što ni­je ure­du. Ce­na le­če­nja ka­ri­jes, plom­bi­ra­nja se uglav­nom kre­će od 3.000 do 6.000 di­na­ra po zu­bu, za­vi­sno od ve­li­či­ne ka­ri­je­sa i ma­te­ri­ja­la (kom­po­zit/ be­la plom­ba). Le­če­nje ka­na­la ko­re­na (en­do­don­ci­ja) je sku­plje i ce­na za­vi­si od bro­ja ka­na­la. Zub­ni is­pu­ni (plom­be) su od 20 do 40 evra, le­če­nje ka­na­la 40 evra.

Fak­to­ri ko­ji uti­ču na ce­nu su ve­li­či­na kva­ra (ma­nji ka­ri­je­si zah­te­va­ju ma­nje ma­te­ri­ja­la i vre­me­na) i lo­ka­ci­ja zu­ba – po­prav­ka zu­ba u boč­noj re­gi­ji mo­že bi­ti kom­plek­sni­ja.

In­ter­den­tal­na čet­ki­ca

Ko­nac za zu­be i in­ter­den­tal­ne čet­ki­ce su va­žan izum za či­šće­nje zu­ba no­vi­jeg da­tu­ma, jer uz po­moć njih mo­že­mo ono što sa čet­ki­com ni­je iz­vo­dlji­vo – da do­pre­mo do ne­pri­stu­pač­nih de­lo­va vi­li­ce.

In­ter­den­tal­na čet­ki­ca ukla­nja­nja ostat­ke hra­ne i pla­ka na me­sti­ma ko­ja su te­ško do­stup­na u pro­sto­ru iz­me­đu zu­ba, na taj na­čin pre­ve­ni­ra se obo­lje­nje de­sni. Ove čet­ki­ce mo­gu se ku­pi­ti u apo­te­ka­ma, ali i u bo­lje snab­de­ve­nim su­per­mar­ke­ti­ma.

Ko­rist od „kuć­nih” le­ko­va

Ra­ki­ja, ka­ran­fi­lić ili so­da bi­kar­bo­na če­sto se ko­ri­ste kao na­rod­ni le­ko­vi pro­tiv zu­bo­bo­lje, ali sto­ma­to­lo­zi upo­zo­ra­va­ju da oni mo­gu sa­mo pri­vre­me­no ubla­ži­ti simp­to­me.

„Al­ter­na­tiv­ne me­to­de mo­gu do­ne­ti krat­ko­traj­no olak­ša­nje, ali ne re­ša­va­ju uzrok pro­ble­ma”, pod­se­ća Oli­ve­ra Ta­ba­ko­vić.

Var­ka zva­na pre­sta­nak zu­bo­bo­lje

Mno­gi ve­ru­ju da je pre­sta­nak zu­bo­bo­lje znak da je pro­blem re­šen, ali to ni­je tač­no.

„Bol mo­že ne­sta­ti pri­vre­me­no, ali se če­sto vra­ća u ja­čem ob­li­ku. Ka­da zub pre­sta­ne da bo­li, to mo­že zna­či­ti da je do­šlo do od­u­mi­ra­nja zub­nog živ­ca i da se in­fek­ci­ja ši­ri iz ka­na­la ko­re­na u kost”, upo­zo­ra­va na­ša sa­go­vor­ni­ca.