По дозу културе и свежег ваздуха

У мноштву имејлова који су протеклих месеци стизали на адресу „Магазина” посебно се издвајала група најава изложби у Дому културе „Војислав Илић” на Руднику. Свака занимљивија од претходне… О инжењеру Михаилу Мики Борисављевићу, пиониру аутомобилизма и ауто-мото спорта у Краљевини Југославији, па о великану нашег глумишта Драгомиру Бојанићу Гидри, онда о аранђеловачким сликарима…

Увек је ту и био позив Момчила Пауновића, управника Дома културе да дођемо у варошицу Рудник на изложбу.

Где то беше запитали смо се, и да ли је могуће да у домовима културе, који су широм Србије у прилично руинираном стању, постоји тако лепо уређена галерија, изложбени простор, пуно посетилаца?

Таворио, па заблистао

– Могуће је, али то изгледа да је за наше услове феномен. И многи други питају како мало место као што је Рудник може да буде стециште културе – одговара Пауновић на наше дилеме.

И набраја: долазе посетиоци из Љига, Аранђеловца, Младеновца, Тополе, Горњег Милановца, Чачка… Не може ни да изброји колико је Београђана овде већ излагало.

– Кад дође по 40 и више људи на Рудник, стварају се нова пријатељства, дружимо се… Имали смо скоро изложбу о првој српској опери „На Уранку”, и гости су нам били чланови Београдске опера; Бора Дугић је овде имао свој концерт, бројне позоришне представе смо имали – каже наш саговорник.

Пауновић открива да је варошица Рудник по последњем попису из 2011. имала 1.400 становника, али он мисли да их тренутно нема више од 800.

– Али, Рудник није далеко, а и наши гости имају своју добру рачуницу: надишу се чистог ваздуха, ручају јефтино и одгледају бесплатно представу. Све у нашем дому је бесплатно – каже Пауновић за „Магазин”

Али истине ради, није увек било тако. Таворио је овај дом културе годинама. Онда га је, како Пауновић прича 2014. компанија „Рудник и флотација рудник д. о. о.” обновила од врата до крова. Од тада овде се одржавају изложбе, позоришне представе, али и радионице за децу, базари ручних рукотворина…

Центар окупљања

– Много значи такав дом културе за мало место. То је место где се људи окупљају, а да га нема не би постојали никакви културни садржаји. Све финансира компанија „Рудник и флотација рудника”. Имамо изузетну сарадњу и с културним центром из Горњег Милановца који нам штампа плакате, каталоге и позивнице, као и са Музејом рудничко-таковског краја – прича Пауновић и додаје да му у организацији много помаже ћерка Марија. Управо преговара од доласку „Атељеа 212” и изложбе о Зорану Радмиловићу.

Пауновић подсећа и да је некада дом културе имао 200 места, па је бина продужена, а простор скраћен за 40 места. Сада опет имају 260 места, плус 40 помоћних места.

– Наравно да често убацујемо помоћне столице – хвали се наш саговорник.

Он је један је од аутора (остали су музејска саветница Ана Цицовић и Владимир Веселиновић) недавне изложбе „Живот у снази мотора”, причи о Михаилу Мики Борисављевићу, визионару који је обележио домаћу техничку сцену као професор, конструктор, спортиста и иноватор.

За 11 година 350 разних манифестација

Комплетна адаптација дома културе (екстеријер и ентеријер, проширење бине, замена мобилијара, опремање галеријског простора и увођење модерног система климатизације) урађена је током 2014. Уложено је преко 21 милиона динара, а иза тога је стало Привредно друштво „Рудник” у власништву „Контанга д. о. о.”, који је део највећег инвеститора у рударској индустрији у Југоисточној Европи – навела је за „Магазин” Дубравка Томић, менаџерка за корпоративне комуникације, маркетинг и друштвено одговорно пословање у компанији „Рудник и флотација рудник д. о. о.”.

Она је подсетила да је Дом културе саграђен 1973. Након периода санкција и кризе престао је с радом, а после обнове пуштен је у рад 6. августа, баш на Дан рудара Србије.

– У последњих 11 и по година организовано је преко 350 различитих манифестација које су биле бесплатне за мештане, запослене, децу школа с Рудника и из других крајева Србије која су била на екскурзијама и излетима, домаће и стране посетиоце. За наше активности и успешно управљање Домом културе добили смо и две награде за допринос локалној заједници и друштвено одговорно пословање: Националну награду Привредне коморе Србије за друштвено одговорно пословање – Прво место у категорији средњих друштава и ВИРТУС награда Траг фондације, ЕУ и фондације „Чарлс Стјуарт Мот” за допринос локалној заједници – казала је Дубравка Томић.

Мика заљубљен у моторе

Михаило Мика Борисављевић био је визионар, конструктор, спортиста и иноватор. Пленио је пажњу од студија машинства у Берлину до оснивања Завода за моторе и моторна возила и рада с генерацијама инжењера, од тркачких стаза до индустријских пројеката. Био је почасни аташе на Зимским олимпијским играма 1936. године у Гармиш-Партенкирхену и на Летњим исте године у Берлину.

– Родом је био с Рудника и много нас је све задужио. Рођен је 1912. године и лепо је поживео до 2001. Инспирише ме и данас јер је један од пионирa аутомобилизма и ауто-мото спорта у Краљевини Југославији. Поред тога он је конструисао и учествовао у редизајнирању многих мотора и возила у бившој Југославији. Рецимо у фабрици „Торпедо” из Ријеке редизајнирао је чувени мотор „аран”, који је некад покретао радне машине у „Застави” у Крагујевцу је био стручни консултант, као и у Новом Месту у Томосу. Захваљујући њему смо у Горњем Милановцу добили сервисно заступништво за све типове мотоцикала који су се увозили у тадашњу Југославију осамдесетих и деведесетих – наводи Пауновић.