Римски сабирни центар у колубарској равници
Позноантички комплекс Анине тренутно је најзначајнији и најбоље истражени римски локалитет у ваљевском крају
Археолошка изложба „Анине – 20 година истраживања”, коју су организовали Завод за заштиту споменика културе и Народни музеј у овом граду, отворена је крајем прошле седмице у галерији ваљевског музеја. Археолошко налазиште Анине налази се у селу Ћелије, на подручју општине Лајковац, на око километар јужно од ушћа реке Љиг у Колубару, на месту где шумадијско побрђе прелази у колубарску равницу.
Позноантички комплекс Анине тренутно је најзначајнији и најбоље истражени римски локалитет у ваљевском крају, састоји се од два комплекса грађевина – житнице и стамбено-економског дела и био је током четвртог века значајан сабирни центар одакле су пољопривредни производи дистрибуирани ка већим градовима и војним логорима дуж Дунава. На изложби су представљени резултати досадашњих ископавања и интерпретирани истражени материјали.
Према речима Радивоја Арсића, археолога, руководиоца ископавања на локалитету Анине, после дугих, упорних истраживања „сложиле су се коцкице” и изведен закључак да ово није била обична вила рустика, сеоско имање из римског периода, да није било ни имање које је служило за одмор неког велепоседника, градског богаташа...
„Овде се вероватно ради о сабирном центру за сакупљање пореза у натури, што је био главни порез којим се снабдевала војска и то је било раширено од Диоклецијанове владавине па надаље. Сакупљани су жито и стока, нешто слично принудном откупу код нас после Другог светског рата, само што је дуже трајало, објаснио је Арсић на отварању изложбе. Цео комплекс је био у служби цара који је постављао управника, пронађени су и докази присуства царске администрације и војске која је штитила транспорте жита и стоке ка Сингидунуму и војним логорима дуж Дунава, додао је он.
Та врста пореза у натури, како тврди Арсић, која је у једном тренутку деловала као добро решење, довела је до различитих облика корупције у периферним деловима римског друштва, што је, уз варварске упаде, допринело да се провинцијална управа уруши крајем четвртог века.
„Велика упорност била је потребна да се овај пројекат, истраживања и ископавања одрже толико година. Значајна је била помоћ општине Лајковац која је од приватног власника откупила земљиште на локацији Анине и пренела га у државно власништво. Касније се укључило и Министарство културе које је десетак година у континуитету помагало”, истакао је Арсић и додао да је важна била и помоћ колега из Народног музеја, Истраживачке станице Петница, колега са факултета и института, студената.
Ископавања и истраживања пратила је и конзервација, што је такође био велики успех, нагласио је Арсић. Поручио је да су археолози и њихови сарадници урадили оно што је било до њих и да је сада на држави да то искористи на одређени начин – претварањем локације у археолошки парк, обогаћењем туристичке понуде...
Независно од тога, имајући у виду да локалитет заузима велику површину, могуће га је истраживати још деценијама, закључио је Радивоје Арсић.
Ваљевски Завод за заштиту споменика културе у овој години слави вредан јубилеј, 40 година успешног рада, што се поклопа са двадесетогодишњицом истраживања комплекса Анине.
„Ова изложба није само презентација материјалних остатака прошлости, она говори о истрајности, посвећености, преданом раду, пожртвованости, а пре свега о великој љубави према археолошком наслеђу као неизоставном делу нашег културног блага”, изјавила је на отварању изложбе Љубица Васиљевић, в. д. директорка Завода за заштиту споменика културе Ваљево.
(Фото Маја Миљевић Ђајић)
Сведок трансформације касне антике
Истраживање археолошког комплекса Анине представља значајан допринос разумевању касноантичке римске економије и административне организације на Балкану, истакнуто је у закључку каталога који прати изложбу. Комплекс није обичан рурални посед или вила рустика, већ сложен управно економски центар са израженим војнологистичким аспектима, што га сврстава у ред ретких и импресивних примера из периода трећег и четвртог века, додаје се у каталогу. „Анине нису само археолошки остаци, већ живи сведок трансформације касне антике, од економског процвата до кризе, и подсећање на сложене везе између руралног живота, државне администрације и војне моћи у римском свету”, стоји у закључку.
