Европа ускоро добија четири младе краљице
Крај мушке доминације у монархијама
На европским дворовима тихо се обликује нова ера. Без револуција, без великих историјских ломова, али са дубоким симболичним значењем. Младе европске принзеце полако стасавају, па би „стари континент” у наредној деценији могао истовремено да добије неколико владајућих краљица.
Промена није дошла преко ноћи. Она је резултат правне реформе познате као апсолутна примогенитура, принцип по коме престо наслеђује најстарије дете монарха, без обзира на пол. Тиме су вишевековне традиције, које су фаворизовале мушке наследнике, уступиле место савременом схватању равноправности.
Савремени европски суверени немају политичку моћ у класичном смисл, већ је њихова улога уставна, симболична и дипломатска. Управо зато се од будућих краљица очекује да буду образоване, да имају међународно искуство, способност комуникације и да разумеју савремене друштвене изазове, од климатских промена до дигиталне безбедности.
Ако се линије наслеђивања не промене, Европа би у једној генерацији могла да добије чак четири жене краљице готово истовремено.
Један век након борбе за женско право гласа, симбол најстаријих европских институција могао би да добије женско лице.
Принцеза Елизабет од Белгије
У Белгији је прва у реду за престо принцеза Елизабет, најстарија ћерка краља Филипа и краљице Матилде. Белгија је још 1991. године променила устав и увела апсолутну примогенитуру, чиме је постала једна од првих европских монархија која је то учинила.
Елизабет је рођена 2001. године и носи титулу војвоткиње од Брабанта. Њено образовање је пажљиво обликовано како би одговорило захтевима модерне уставне монархије. Завршила је школовање на UWC Atlantic koledžu у Велсу, потом прошла војну обуку на Краљевској војној академији у Белгији, а студије је наставила на Оксфорду.
Учешће у јавним церемонијама, међународним посетама и друштвеним иницијативама већ је део њеног свакодневног живота. Белгија, земља сложеног политичког система и језичких подела, у будућој краљици види симбол јединства.
Принцеза Катарина-Амалија од Холандије
У Холандији је наследница трона принцеза Катарина-Амалија, најстарија ћерка краља Вилем-Александра и краљице Максиме. Холандија је још 1983. године реформисала закон о наслеђивању, уклонивши полну дискриминацију.
Амалија је рођена 2003. године и носи титулу принцезе од Орања. Студира политику, психологију, право и економију на Универзитету у Амстердаму.
Иако млада, већ је учествовала у државним догађајима попут Принсјесдага, када краљ чита говор са престола. Због безбедносних претњи повезаних са организованим криминалом, једно време је живела под појачаним мерама заштите, што је додатно скренуло пажњу јавности на изазове савременог краљевског живота.
Принцеза Леонор од Шпаније
У Шпанији је прва у реду за престо принцеза Леонор, ћерка краља Фелипеа Шестог и краљице Летиције. Иако Шпанија, формално, још увек примењује систем који даје предност мушким наследницима, Леонор остаје наследница, јер нема брата.
Рођена 2005. године, Леонор носи титулу принцезе од Астурије. Школовала се у Шпанији и Велсу, а 2023. године започела је трогодишњу војну обуку кроз све гране шпанских оружаних снага, што је традиционални корак за будуће монархе.
Већ председава додели награда Фондације принцезе од Астурије и држи говоре који одражавају њену припрему за јавну улогу.
Принцеза Ингрид Александра од Норвешке
Норвешка је 1990. године усвојила апсолутну примогенитуру, а данас је наследница престола принцеза Ингрид Александра, ћерка престолонаследника Хаакона. Она је друга у линији наследства, одмах иза оца.
Рођена 2004. године, Ингрид Александра је постала симбол модернизације норвешке монархије. Завршила је војну обуку и активно учествује у јавним догађајима. Њено пунолетство обележено је свечаном гала прославом у Ослу, којој су присуствовали бројни европски престолонаследници, наговештавајући генерацијску смену на дворовима.
Кејт Мидлтон – пета европска краљица
Ако се актуелне линије наслеђивања одрже, Европа би у једној генерацији могла да добије и пету владајућу краљицу. У Великој Британији би, након ступања на престо принца Вилијама, његова супруга Кејт Мидлтон, постала краљица супруга. Тако би се, први пут у савременој историји, на челу више европских монархија истовремено нашле жене, као ново лице континенталне традиције која се прилагодила времену.
