Болест зависности иза успеха

Данас све чешће виђамо да и високообразовани, успешни људи, они који наизглед „имају све под контролом”, посежу за разним психоактивним супстанцама као што су дроге, разне таблете, алкохолна пића... То није контрадикција, већ последица савременог начина живота. У друштву које фаворизује перформанс, брзину и сталну доступност, притисак расте, а простор за одмор, емоције и рањивост се смањује. Супстанце многи не виде као бег из доколице, већ као покушај да се издржи темпо свакодневице – прича за „Магазин” др Диана Ракетић, специјалиста психијатрије, магистрирала и докторирала из области болести зависности на Медицинском факултету у Београду. Тренутно је вршилац дужности директора београдске Специјалне болнице за болести зависности, познатије као „Драјзерова” (по улици на Дедињу у којој се налази).

Посебно су у порасту, каже наша саговорница, супстанце које „помажу да се функционише” – стимуланси, лекови за анксиозност, алкохол у такозваним функционалним дозама.

Тиха епидемија

„То је нова, тиха епидемија – зависност која се често скрива иза привидног успеха. Млади су нарочито рањива група. Склоност експериментисању, потреба за прихватањем и незрелост у процени ризика чине их подложним злоупотреби психоактивних супстанци. Најчешћи образац конзумирања је такозвано ʼбинџовањеʼ – уношење велике количине алкохола у кратком временском периоду, након чега се често наставља с лековима, марихуаном или синтетичким дрогама. Разлози су различити: радозналост, притисак вршњака, несигурност, досада”, додаје докторка Ракетић.

Како објашњава, ера убрзаног технолошког развоја, дигитализације и глобализације значајно је променила обрасце употребе психоактивних супстанци. Клиничка слика савременог корисника постаје све комплекснија и обележена је високим степеном коморбидитета – од анксиозних и депресивних поремећаја, преко поремећаја личности и понашања, до психотичних поремећаја и бихејвиоралних, односно дигиталних зависности.

„Подаци којима располажемо указују да се структура зависности мења, што је у складу с трендовима забележеним и у другим европским земљама. Иако је опијатска зависност и даље присутна, примећује се пад броја опијатских зависника који се јављају на лечење. С друге стране, све је више пацијената који траже помоћ због злоупотребе и зависности од стимулативних психоактивних супстанци попут амфетамина и кокаина, често удружених с прекомерним конзумирањем алкохола. И даље је изражена и злоупотреба лекова, пре свега анксиолитика, који се неретко комбинују с алкохолом.”

Код младих особа које се јављају на лечење, открива, карактеристичан је политоксикомански образац – истовремена употреба више различитих супстанци.

„Не треба занемарити ни бихејвиоралне зависности попут патолошког коцкања и клађења, које бележе забрињавајући раст”, подсећа психијатрица.

Она додаје да савремено дигитално окружење додатно доприноси нормализацији ризичних понашања:

„Употреба супстанци се све мање стигматизује, често се тривијализује и гламуризује, нарочито кроз друштвене мреже и инфлуенсерске садржаје. Границе прихватљивог се померају, а дрога се представља као део животног стила, што представља опасан и тешко промењив тренд. Због свега тога, превенција код младих је од пресудног значаја. Она подразумева рано и јасно информисање, развој животних вештина, јачање улоге породице и школе као заштитних фактора, као и промовисање здравих алтернатива – спорта, уметности, волонтеризма.”

Није довољно рећи: „Немој!”

Како наглашава, превенција не значи само некоме рећи: „Немој”! Превенција подразумева да се открије истина, пружи подршка и алтернатива – треба научити младе како да се носе са животним изазовима без ослањања на дрогу.

„Зависност није слабост, већ болест која се лечи. Највећи непријатељи у борби против болести зависности су стигма и предрасуде. Важно је говорити отворено, без осуде, и охрабрити људе да потраже помоћ. У Специјалној болници за болести зависности помоћ је доступна без чекања, кроз мултидисциплинарни приступ и примену савремених терапијских процедура и протокола, како фармаколошких, тако и психотерапијских. Потребна је само одлука да се први корак направи”, поручује др Диана Ракетић.

Ружичасти кокаин

Синтетичке и нове психоактивне супстанце представљају додатни изазов. Оне се производе без икакве контроле, с непознатим саставом и непредвидивим ефектима. Често се пласирају у облицима који бришу границу између безазленог производа и дроге – као шарени прахови, пића или чак слаткиши. Пример за то је такозвани ружичасти кокаин који заправо није кокаин, већ мешавина различитих синтетичких супстанци (амфетамина, кетамина и халуциногена), чија непредвидивост носи посебан ризик – упозорава докторка Ракетић, која има вишегодишње клиничко искуство у лечењу болести зависности. У свом раду, посебно је усмерена на злоупотребе нових психоактивних супстанци и проблеме зависности код младих, на лечење дуалних поремећаја и зависности од интернета.