Пола века од првог лета Конкорда
Пре педесет година догодио се један од најважнијих тренутака у историји ваздухопловства. Два авиона, један Бритиш Ервејза на рути из Лондона за Бахреин, а други Ер Франса из Париза ка Рио де Жанеиру, полетела су готово истовремено. То нису били пробни летови нити симболични прелети, већ први комерцијални путнички летови авиона Конкорд. Уз заглушујућу рику мотора, започела је ера надзвучних путовања.
Када је 1976. године ушао у редовну употребу, Конкорд је представљао право технолошко чудо. Са делта-крилима, препознатљивим спуштеним „носом” и брзином од око 2.180 километара на сат, летео је двоструко брже од звука. Његова најпознатија комерцијална линија, Париз - Њујорк, трајала је у просеку око три и по сата, што је било готово упола краће од данашњих стандардних летова који трају између седам и осам сати, у зависности од ветрова и правца путовања.
Конкорд је летео на висинама до 18 километара, довољно високо да су путници кроз прозор могли да виде закривљеност Земље.
Трагедија је променила све
Истовремено, постао је и снажан статусни симбол. Звезде, политичари и лидери из пословног света користили су га као доказ престижа и моћи, док су шампањац, беспрекорно професионално особље и футуристички дизајн кабине претварали сваки лет у искуство које је надилазило обично путовање авионом.
Али, летење двоструко брже од звука имало је и своју цену. Ограничења због буке приликом пробијања звучног зида приморала су Конкорд да лети готово искључиво изнад океана. Потрошња горива била је огромна, а одржавање изузетно скупо.
Након несреће Ер Франсовог Конкорда 2000. године и наглог пада потражње, оба оператера су закључила да програм више није економски одржив, пише Индекс.
Несрећа Ер Франсовог Конкорда догодила се 25. јула 2000. године, непосредно након полетања са париског аеродрома Шарл де Гол, када је авион на лету за Њујорк захватио пожар на једном од мотора. Авион је наишао на метални део који се из непознатих разулога нашао на писти, због чега је пукла гума на точку. Делови гуме пробили су резервоар горива, гориво је исцурело и запалило се, а авион је убрзо био захваћен пламеном.
У несрећи је погинуло свих 109 путника и чланова посаде у авиону, као и четири особе на земљи, а тај лет је заувек променио судбину овог легендарног авиона.
Air France повукао се у јуну 2003, а British Airways у октобру исте године. Последњи, церемонијални лет 26. новембра означио је крај једне епохе надзвучног путничког саобраћаја.
Изазови лета бржег од звука
Главни проблем Конкорда била је такозвана сонична грмљавина, снажан ударни талас који се чује као експлозија када авион пробије звучни зид. Управо због тога су у САД још од 1970-их забрањени надзвучни летови изнад копна.
Данас НАСА са својим експерименталним авионом X-59, који има изузетно дугачак и танак нос, покушава да претвори тај разорни „бум“ у знатно тиши „туп“ звук. Ипак, неефикасност потрошње горива и високе емисије угљен-диоксида и даље представљају озбиљну препреку, нарочито у ери строге климатске политике.
Нове регулативе Европске уније и Сједињених Америчких Држава захтевају нулту емисију до 2050. године, што суперсоничне авионе чини изузетно скупим за развој и одржавање.
Упркос томе, компаније попут Boom Supersonic-а развијају авион Overture, који би требало да превози око 65 путника и да омогући комерцијалне летове већ од 2029. године, по ценама сличним данашњој пословној класи, уз нагласак на одрживост.
Њихов пробни авион XB-1 већ је полетео 2024. године.
Међу осталим играчима су Spike Aerospace и партнери НАСА-е. Ако се пројекат X-59 покаже успешним, надзвучни летови изнад копна могли би да се врате током 2030-их.
Ипак, скептици упозоравају да ће економске и регулаторне препреке бити тешко превазићи. Кључно питање остаје: хоће ли тржиште заиста прихватити карте које би могле да коштају и до 5.000 евра по лету?
