Жене су уз Валентина постајале иконе стила
Вест да је Валентино Гаравани преминуо у 93. години одјекнула је модним светом и означила крај једне епохе. Није случајно што је Валентино Клементе Лудовико Гаравани носио надимак „модни цар”.
Од тренутка када је шездесетих година прошлог века основао свој атеље, постао је синоним за женственост, елеганцију и романтичну софистицираност каква се ретко среће, а траг који је оставио, далеко превазилази границе Италије.
Хаљине и аксесоари који су настајали под његовим заштитним знаком „V” морали су да буду женствене и елегантне. Дуге хаљине су увеки побеђивале кратке, сведеност је увек имала приоритет над детаљима. Валентинов мото је био „Знам шта жене желе - хоће да изгледају лепо”, а то је успевао у свакој својој креацији.
Модна кућа „Валентино” основана је 1959. године у Риму, када су Валентино Гаравани и Ђанкарло Ђамети, његов вишедеценијски пословни и животни партнер удружили снаге и поставили темеље бренда који ће више од шест деценија обликовати укус светске елите. Од самог почетка, Валентино је био препознатљив по беспрекорној изради одевних предмета, раскошним материјалима и уметничком приступу моди, што су вредности које су остале суштина ове куће високе моде и данас.
Рођен 1932. године у Вогери, између Ђенове и Милана, харизматични Италијан, који је име добио по холивудском глумцу Рудолфу Валентину, рано је показао изузетну страст према кројачком занату, учећи код локалног мајстора још у детињству. Са 17 година одлази у Париз, где студира на престижној школи за моду Chambre Syndicale de la Couture Parisienne, а потом усавршава вештину радећи уз легенде попут Жака Фата, Кристобала Баленциаге, Жана Десеа и Гија Лароша. Повратак у Рим 1959. означио је почетак његовог сна – стварања сопствене модне империје, уз Ђаметија који је мудро водио пословну страну бренда.
„Валентино” црвена
Мало који дизајнерски потпис је толико препознатљив као Валентино црвена боја. Први пут представљена у дебитантској колекцији „Fiesta“ за пролеће/лето 1959, ова нијанса је, према легенди, инспирисана вечером у опери у Барселони и сценама из „Кармен“. Та интензивна, готово светлећа црвена, позната као Valentino Rosso, убрзо је постала заштитни знак куће.
Деведесетих су је прославиле супермодели попут Наоми Кемпбел, Жизел Бундшен и Кристи Тарлингтон, а боја је добила и сопствену Пантоне ознаку. Колико је била важна за Валентина, показало је и финале његове опроштајне ревије 2007, када су све манекенке пистом прошетале у црвеним хаљинама.
Џеки О и Валентино бум
Жаклина Кенед Оназис била је његова највећа муза. Након атентата на Џона Ф. Кенедија, Џеки се преселила у Њујорк, где је 1964. открила Валентинову нову колекцију. Одушевљена, одмах је наручила шест haute couture креација, чиме је започела сарадња која ће лансирати бренд на глобалну сцену. Сам Валентино је касније тај тренутак назвао „Valentino Boom“.
Њена венчаница из 1968. за брак са грчким милионерон и бродовласником Аристотелом Оназисом, елегантна чипкана креација у боји слоноваче, ушла је у модну историју као једна од најлепших венчаница 20. века. Валентино је убрзо постао омиљен међу краљевским породицама, првим дамама и холивудским звездама. Његове креације красиле су безброј црвених тепиха и историјских тренутака, а његов препознатљиви стил постао је симбол гламура широм света.
Још од почетка шездесетих, Валентино је био омиљен избор холивудских дива. Елизабет Тејлор носила је његову хаљину већ 1961. на премијери „Спартака“, а касније су у његовим креацијама тријумфовале Џесика Ленг, Софија Лорен и Џулија Робертс. Њену винтиџ црно-белу хаљина из 1992, коју је обукла на додели Оскара 2001, Валентино је сматрао једним од врхунаца своје каријере.
Модна историја памти и црно-белу пругасту хаљину из 1992, коју је три деценије касније носила Зендаја, као и провокативну прозирну креацију Наоми Кемпбел из 1995. године.
Валентино је био и „краљ венчаница”. Поред Џеки Кенеди, његове креације су за најважнији дан бирале и Џенифер Лопез, Ен Хатавеј, Кортни Кокс, Елизабет Тејлор, Ники Хилтон, шведска принцеза Маделен и Никола Пелц Бекам. Посебно се памти венчаница од тила коју је Кристи Тарлингтон носила на ревији 1993, стил који је касније инспирисао и Гвинет Палтроу.
Валентинове музе
Уз Џеки О, Валентино је током деценија градио круг жена које су оличавале његову естетику. Међу њима посебно место заузима Моника Белучи, за многе утеловљење италијанске сензуалности и елеганције.
Слaвни дизајнер је често истицао да је у њој видео савршени спој класичне лепоте и снажне личности, па је Белучи годинама била једна од његових највернијих сарадница на црвеним теписима.
Поред ње, његове музе биле су и Карла Бруни, Лорен Хатон, Бјанка Џегер, као и читава плејада савремених звезда које су у његовим креацијама проналазиле безвремену женственост. Свака од њих, на свој начин, помогла је да се изгради мит о Валентину као дизајнеру који разуме женску снагу и грациозност.
Валентино се појавио као он сам у филму „Ђаво носи Праду“, где је делио кадар са Мерил Стрип, а касније и у филму „Zoolander 2“. Његове креације су биле кључни модни детаљ у серијама попут „Секс и град“ и „Емили у Паризу“, чиме је постао део популарне културе, а не само света високе моде.
Наслеђе модног цара
Иако се повукао 2007, Валентино је остао жива легенда. У Вогери је поводом његовог 90. рођендана отворена изложба са 36 његових култних модела, а 2023. добио је награду за животно дело на British Fashion Awards.
После њега, кућу је модернизовао Пјерпаоло Пичоли, познат по Pink PP нијанси, док данас „Валентино” води Алесандро Микеле, који у моделе уноси ретро сензибилитет, али чува елеганцију коју је Валентино Гаравани усадио у ДНК једног од најпознатијих италијанских модних брендова.
