ВИШЕ ОД ХОБИЈА

Мирисни сапун по бакином рецепту

За бојење и украшавање Јелена Стојковић користи пигменте кафе, чаја, какаоа

(Фото Приватна архива)

Јелена Стојковић, професорка хемије и трострука мама, покренула je производњу сапуна. Први је направила 2017. године и од тада њена страст не престаје.

Када је Јелена први пут добила природни сапун била је изненађена колико је благ за кожу, колико је мирисао другачије од оних познатих, куповних и колико је дуго трајао. Почела је да истражује на интернету како да их направи. Као професорки хемије то јој је била делимично и струка, све више енглеских текстова заменили су они на српском. Приметила је да се полако мења свест о значају природне козметике. Почела је да прави сапуне за своју породицу.

Сапун се наметнуо као производ на који се обраћа мало пажње, али који је веома важан за здраву и природну негу.

„Мени је на првом месту битан састав сапуна, јер се у природним сапунима налазе искључиво уља, бутери и наравно глицерин. Док је неким брендовима значајан изглед и мирис производа, ја сам хтела да добијем сапун који лепо чисти, али у исто време и негује кожуЖелела сам да направим потпуно природне сапуне као што су некада правиле наше баке, то је био мој основни циљ и у томе сам успела. За бојење и када их украшавам, користим природне пигмене кафе, чаја, какаоа”, прича Јелена која је тек после неколико година производње за сопствене потребе приметила да ни њој, ни деци, ни супругу кожа више није била сува и осетљива, па је своје производе почела да поклања.

Породица и пријатељи били су одушевљени, па се осмелила и да их продаје. То је постало више од хобија крајем 2023. године, када је почела озбиљнија продаја сапуна. Оно што је у почетку деловало тешко, временом је постало неисцрпан извор радости, истраживање и трагање за савршеним балансом између природних састојака, експериментисања у радионици...

 „Најизазовнији део мог пута био је управо онај који ме је и највише обогатио, а то је процес учења и савладавања различитих техника стварања природних сапуна. Верујем да сваком послу ово даје посебну магију и да представља инспирацију да се гура даље. Када закорачиш у свет природне козметике, схватиш да се иза сваке мирисне коцкице крије читава наука: проучавање користи од различитих природних уља и њихово деловање на кожу, откривање формулација које одговарају сувој, масној или осетљивој кожи, разумевање ситних нијанси...”, набраја чари овог посла наша саговорница. Она жели да у Србији природни производи за чишћење и негу коже више не буду доживљавани као луксуз или хир, већ као неопходан, једноставан, доступан и најбољи избор за свакога. Додаје да већина људи у нашој земљи није свесна колико индустријски производи могу дугорочно да штете кожи и колико је важан повратак природи.

Осим у породици, снагу и енергију црпи и у дружењу и раду с младима из гимназије у којој ради. Сјајан однос са ђацима успела је да преточи у хемијску секцију „Сапуни”.

„Била сам изненађена њиховом маштовитошћу и креативним решењима. Пуно предлога и идеја сам искористила да унапредимо нашу причу. Једне године је ученица матурант, која је претходну школску годину завршила у Америци, предложила да направимо продајну изложбу. Тако је и настала идеја о предузетничком раду”, каже наша саговорница.

Осим сапуна Јелена је почела да производи и свеће у бетонским посудама и воштане плочице са сушеним биљкама.