Климатске промене скраћују сан
Због тропских врућина губимо целу недељу сна годишње, а нагла захлађења додатно оптерећују срце и крвне судове, повећавајући ризик од инфаркта и можданог удара
Научници упозоравају на још један тихи, али озбиљан ефекат климатских промена – поремећај сна. Оно што је донедавно деловало као тема за политичке и еколошке форуме данас постаје лични проблем.
„Свет спава све краће, а у томе климу треба видети као невидљивог кривца”, каже проф. др Драган Хрнчић, интерниста и неурофизиолог с Медицинског факултета у Београду, који годинама проучава утицај окружења на сан и здравље.
Спавање је дубоко повезано с телесном температуром. У здравом ритму она се пред сан природно снижава за око један степен – то је сигнал мозгу да се „угасе светла” и започне процес обнове организма. Али када ноћи остају вреле, тело више не може да се расхлади. Резултат је плитак, испрекидан сан, чешћа буђења и осећај исцрпљености већ од јутра.
Наш саговорник даље објашњава и да висока температура ноћу активира систем узбуне – срце убрзано куца, расте ниво адреналина и кортизола. У таквом стању човек постаје нервознији, нестрпљив, па и агресивнији. Статистика јасно показује да топле ноћи доносе више конфликата, па чак и насиља.
Најугроженији становници великих градова
Најновија истраживања показују да свака ноћ с температуром изнад 30 степени значи у просеку 14 минута мање сна. Када се сабере број таквих ноћи у години, долази се до забрињавајућих бројки – више од 40 сати изгубљеног сна годишње, што је читава радна недеља без одмора.
Посебно су погођени становници јужних земаља и великих градова, где ефекат тзв. урбаних топлотних острва додатно појачава врућину. Док неко у хладнијем сеоском окружењу може мирно да спава, људи у бетонским насељима често проводе ноћи без сна и клима уређаја. Тиме климатске промене не само да погоршавају здравље већ продубљују и социјалне неједнакости.
Када организам не може да се расхлади, остаје у стању „полубудности”. Сан тада губи своју основну функцију – регенерацију мозга и тела. То ремети равнотежу између два нервна система: оног који је задужен за одмор и варењe и оног који нас припрема за борбу или бег. У врелим ноћима, активан је управо овај други систем. Зато се будимо знојави, напети и неодморни.
Промењен квалитет ваздуха, сувоћа, загађење и бука само додатно отежавају ситуацију. Код особа са респираторним проблемима расте ризик од апнеје у сну, а код млађих се све чешће јавља „климатска анксиозност” – страх од будућности који их држи буднима ноћу.
Многи верују да изгубљени сан могу „вратити” викендом или поподневним дремкама, али наука каже другачије.
„Дневно спавање може мало поправити концентрацију, али не може надокнадити дубоке фазе сна. Оно што изгубимо једне ноћи, највећим делом је неповратно”, наглашава Хрнчић. Дугорочни мањак сна утиче на срце, метаболизам, па чак и на изглед коже – јер тело једноставно нема времена да се обнови.
На питање да ли се тело временом навикава на топлоту, Хрнчић одговара да су границе адаптације мале. „Организам се може делимично прилагодити, али не у мери да топлота више не утиче на сан. Недостатак сна ствара хормонске промене које повећавају раздражљивост. То објашњава зашто лети расте нервоза и нетрпељивост међу људима.”
Нагле промене времена – прелази из врућине у захлађење праћени олујама – додатно оптерећују срце и крвне судове, повећавајући ризик од инфаркта и можданог удара. Уз то долазе и психолошке последице: губитак сна, осећај несигурности, па и трауме код оних који су доживели екстремне временске непогоде.
Мозак први осети
Старији људи теже подносе врућину јер имају слабију терморегулацију и краће фазе дубоког сна. Лекови које узимају често додатно отежавају расхлађивање тела. Код младих је проблем другачије природе – клима им физички не шкоди толико, али им може створити нервозу и утицати на сан.
„Сан је једна од најосетљивијих антена нашег организма на промене у клими”, закључује професор Хрнчић. „Када клима постане непријатна, наш мозак то први осети. Чувајући климу, чувамо и сан – а то значи да чувамо здравље, расположење и будућност.”
Поруке са конгреса у Сингапуру
На Светском конгресу о спавању, недавно одржаном у Сингапуру, на којем је учествовао и др Драган Хрнчић, тема климатских промена била је међу главним. Нове технологије, преносиви уређаји и дигиталне платформе омогућавају истраживачима да прате сан милиона људи широм света. Највећа до сада студија, спроведена на више од 200.000 испитаника, показала је да глобално загревање највише погађа дубоке фазе сна – оне најважније за опоравак мозга.
Ипак, наука не доноси само лоше вести. Решења се траже у урбаном планирању, већем броју зелених површина, коришћењу паметних материјала који боље рефлектују топлоту и стварању јавних расхладних простора у градовима.
