Нису чаробни, али су добродошли

Симптоми надутости, лошег варења, затвора, нервозних црева и алергија на храну муче све већи број људи. О вези између микроорганизама и ових стања за „Магазин” говори доцент др Нина Булајић, специјалиста медицинске микробиологије и паразитологије на Институт за хигијену Војномедицинске академије у Београду.

– Деценијама уназад су се микроорганизми доводили у везу с пробавним системом, пре свега као узрочници тровања храном или инфективних обољења. Салмонеле и кампилобактерије су најчешће бактерије које изазивају гастроентеритисе, инфекције слузокоже црева и желуца, такође познате и као стомачни грип, праћене дијарејом и понекад повишеном температуром. У организам улазе путем контаминиране хране – наводи она.

Гастроентеритисе могу изазвати и вируси.

Нека обољења пробавног система изазивају и паразити (пантљичаре, глисте…), али су данас паразитозе ипак ретке.

Улога микробиоте

Многе тегобе гастроинтестиналног тракта последица су поремећаја нормалне цревне флоре, назване микробиота.

– Микробиота помаже варење, чува интегритет цревне мембране, ферментише дијетна влакна, учествује у разградњи протеина, подржава вегетативни нервни и имунски систем у цревима, помаже у одржавању нормалног метаболизма и телесне тежине, повољно утиче на расположење, ментално здравље и спавање – набраја др Булајић.

На састав микробиоте највише утиче излагање ксенобиотицима, тј. разним страним хемијским супстанцама, нарочито пестицидима. Ксенобиотици могу деловати токсично, имуногено или канцерогено на организам, а додатно ремете нормалну микробиоту. Дуготрајна употреба лекова, највише антибиотика, ремети састав цревне микробиоте.

До поремећаја нормалне флоре у цревима доводи и исхрана у којој нема довољно намирница биљног, односно дијетних влакана која су храна за микробиоте. Разне болести, стрес, па чак и ноћни рад ремети састав микробиоте.

Дисбиоза се повезује не само с диспепсијом, „нервозним цревима” или запаљењем црева, већ и с неким аутоимуним болестима, гојазношћу и дијабетесом, разним врстама канцера, па и појединим неуролошким обољењима (нпр. Паркинсонова болест) и аутизмом.

Последице ових обољења могу да се спрече или ублаже поправљањем састава цревне флоре.

Повећана пропустљивост цревне баријере је доказана код запаљенских болести црева, као што су улцерозни колитис или Кронова болест, као и код целиакије.

Поремећај функције цревне баријере узрок је настанка и синдрома нервозних црева (иритабилног колона).

Др Нина Булајић подсећа да нарушено стање нормалне цревне флоре може да се поправи пре свега правилном исхраном заснованом на интегралним житарицама, с пуно разноврсног поврћа и воћа, махунаркама, месом од природно узгајаних животиња, квалитетним масноћама из коштуњавих плодова, семенки, девичанског маслиновог уља и плаве рибе, и коришћењем козјих и овчијих млечних производа.

Лекари препоручују медитерански тип исхране или макробиотички приступ.

Данас постоје бројни препарати који могу помоћи саставу нормалне цревне флоре.

– Пробиотици су „пријатељске” бактерије које живе у цревима и које помажу организму тако што ферментују дијетна влакна и стварају метаболите који су корисни за здравље – наводи докторка.

Најважнија је правилна исхрана

Осим њих постоје и пребиотици.

Реч је о групи нутријената, претежно дијетним влакнима, који хране „добре бактерије” у цревима.

– Комбинација пробиотика и пребиотика даје синбиотике. Постбиотици су биоактивне компоненте које бактерије производе или су делови бактерија, а доприносе бољем здрављу. Ипак, ниједан препарат не може да замени правилну исхрану, активни стил живота и смањење стреса – поручује др Нина Булајић.

Заборављени орган

Наш организам настањују микроорганизми који се убрајају у нормалну флору. Међутим, по речима др Булајићеве тек у 21. веку, са развојем молекуларне биологије открива се њена огромна разноврсност и значај за здравље. То је скуп бактерија, археа, протозоа, гљива и вируса који насељавају кожу и слузнице.

– Нормална флора добила је нови назив – микробиота, а целокупан генетски материјал свих микроорганизама – микробиом. У овој чудесној заједници човека и микроба тешко је рећи да ли је наше тело станиште за микроорганизме или „полигон” за њихово оркестрирано деловање на нас. Наиме, број бактеријских ћелија је десет пута већи у односу на број ћелија нашег тела, а ДНК бактерија садржи триста пута више гена који кодирају протеине.

– Трећина метаболита у крви човека пореклом је од микробиота. Стога она чини „заборављени орган” тежине и до два килограма код одраслог човека, више од мозга чија је просечна тежина 1.300 до 1.400 грама.

Заштита од болести

Нормална цревна флора – микробиота штити тело од патогених микроорганизама, доводи до сазревања имунолошког система код деце.

Микробиота синтетише витамине К2, Б1, Б2, Б3, Б5, Б6, Б12 и фолну киселину, као и масне киселине: бутират, ацетат и пропионат.

Бутират је извор енергије за ћелије дебелог црева, има повољан ефекат на цревну баријеру и имунски систем и делује антизапаљењски.

Ацетат, има антизапаљењски и антиканцерогени ефекат у цревима, повећава прокрвљеност црева и може бити извор енергије за мишиће и мозак. Пропионат снижава ниво холестерола у крви, смањује стварање масти у јетри и смањује инсулинску резистенцију.​