Одмор повећава продуктивност
И поред жеље за више слободног времена многи не само да не умеју то време да искористе на прави начин већ развију и осећај кривице што запостављају посао, упозорава психотерапеуткиња Јована Стојковић
Уврежено је мишљење да је људима најважнији новац и да ће, ако буду више плаћени, боље радити. Међутим, једно америчко истраживање показало је да је и слободно време високо на листи потреба. По речима психотерапеуткиње Јоване Стојковић, ово истраживање је показало да би већина запослених радије изабрала један дан одмора више него већу плату.
Саговорница „Магазина” ипак упозорава да и поред жеље за више слободних дана многи не умеју то време да искористе на правилан начин. Чак могу да имају и осећај кривице што запостављају посао.
Осећај кривице произлази из веровања и научених образаца. Особа верује да вреди онолико колико је способна и марљива на послу уместо да схвати како су одмор, слободно време и уживање у животу кључни за раст и дугорочну продуктивност. Мозак навикнут на константну активност тешко прихвата мир и може слати сигнале да нешто није у реду када особа престане да ради и не прима више информације.
Напетост и на плажи
– Савремено доба ствара све више обавеза и развија напетост код људи. А када смо напети, наш мозак памти те ситуације и понавља их. И када одемо на летовање, напетост се може и тамо појавити а да људи нису свесни узрока, односно да им је мозак пребачен у мод борбе за преживљавање или стицање. Суштина је у томе на шта смо навикнути да мислимо и те обрасце је тешко променити без помоћи психотерапеута – каже Јована Стојковић.
Психолози истичу да је важан баланс, а да бисмо га постигли, морамо открити како функционишемо као особа. Потребно нам је више активности које подстичу осећај задовољства да бисмо се боље осећали. Нажалост, у савременим друштвима није довољно развијено схватање да задовољство животом и смисленост не значе само имати одличан успех и стално нешто постизати већ и способност емпатије и осетљивости према осећајима других људи.
То је нарочито изражено тамо где долази до сагоревања на послу, што је једна од карактеристика модерног времена. У време наших бака било је све другачије. Оне су радиле од шест-седам ујутро до два или три по подне и рано се враћале кући. Могле су да се посвете својој породици и деци, а сада младе мајке које дођу с посла у шест или седам увече немају пуно времена да се посвете детету – каже наша саговорница.
Како искористити слободно време на квалитетан начин?
– Најбоље је проводити слободно време у кругу породице и пријатеља. Али и ако га проводимо сами, и то може бити квалитетно уз књигу, добар филм или телевизијску серију. Требало би свакога дана приредити себи неку малу разоноду, нешто што ће нас подићи, уместо да се осећамо кривим што смо се одморили – каже наша саговорница.
Хоби лековит за стрес
А могућности је много како себе да „окупирамо” слободним данима или само сатима. Можемо боље организовати животни простор, учити страни језик, повезивати се с људима с којима се дуго нисмо чули, отпутовати за викенд. Ако не разбијемо рутину, бивамо заробљени у њој.
Релаксација је кључан део одмора, посебно код оних који сагоревају на послу. Кад се префорсирате, битно је да се зауставите и опустите, а на списку могућности за разоноду су и разни хобији, фотографисање пејзажа, писање блога или дневника, вртларење, плетење, друштвене игре с пријатељима.
– Модерно време нам нуди искривљене слике и погрешне одговоре на питање шта заиста значи бити срећан. На „Инстаграму” и друштвеним мрежама уопште има доста претеривања, свако се представља у најлепшем светлу па се код многих јавља фрустрација што и они нису тако „успешни”. Млађе генерације су склоније овом опонашању других и воле брза, инстант решења, али су прилагодљивији, што је добро. Припадници старије генерације су самокритични и стално мисле да су нешто пропустили да ураде. Зато морају да науче да уживају у слободном времену, а млади да раде на себи без поређења са другима – порука је наше саговорнице.
Кад се живот убрза
Психолози тврде да је модернизација заправо процес убрзања. Што брже чујемо и брже сазнајемо, брже се мењају наши односи. Некада је писмо путовало по седам дана, а сада дигитална порука стиже до примаоца у секунди, чиме је и комуникација драстично убрзана. То има своје позивне, али и негативне стране јер стална технолошка убрзања доводе до слабљења идентитета и до отуђености од људи, а на послу до феномена сагоревања. Последица је, како су неки приметили, да све више људи сања о „својој кућици далеко од света” и свом псу као „најбољем пријатељу”.
