Odmor povećava produktivnost
I pored želje za više slobodnog vremena mnogi ne samo da ne umeju to vreme da iskoriste na pravi način već razviju i osećaj krivice što zapostavljaju posao, upozorava psihoterapeutkinja Jovana Stojković
Uvreženo je mišljenje da je ljudima najvažniji novac i da će, ako budu više plaćeni, bolje raditi. Međutim, jedno američko istraživanje pokazalo je da je i slobodno vreme visoko na listi potreba. Po rečima psihoterapeutkinje Jovane Stojković, ovo istraživanje je pokazalo da bi većina zaposlenih radije izabrala jedan dan odmora više nego veću platu.
Sagovornica „Magazina” ipak upozorava da i pored želje za više slobodnih dana mnogi ne umeju to vreme da iskoriste na pravilan način. Čak mogu da imaju i osećaj krivice što zapostavljaju posao.
Osećaj krivice proizlazi iz verovanja i naučenih obrazaca. Osoba veruje da vredi onoliko koliko je sposobna i marljiva na poslu umesto da shvati kako su odmor, slobodno vreme i uživanje u životu ključni za rast i dugoročnu produktivnost. Mozak naviknut na konstantnu aktivnost teško prihvata mir i može slati signale da nešto nije u redu kada osoba prestane da radi i ne prima više informacije.
Napetost i na plaži
– Savremeno doba stvara sve više obaveza i razvija napetost kod ljudi. A kada smo napeti, naš mozak pamti te situacije i ponavlja ih. I kada odemo na letovanje, napetost se može i tamo pojaviti a da ljudi nisu svesni uzroka, odnosno da im je mozak prebačen u mod borbe za preživljavanje ili sticanje. Suština je u tome na šta smo naviknuti da mislimo i te obrasce je teško promeniti bez pomoći psihoterapeuta – kaže Jovana Stojković.
Psiholozi ističu da je važan balans, a da bismo ga postigli, moramo otkriti kako funkcionišemo kao osoba. Potrebno nam je više aktivnosti koje podstiču osećaj zadovoljstva da bismo se bolje osećali. Nažalost, u savremenim društvima nije dovoljno razvijeno shvatanje da zadovoljstvo životom i smislenost ne znače samo imati odličan uspeh i stalno nešto postizati već i sposobnost empatije i osetljivosti prema osećajima drugih ljudi.
To je naročito izraženo tamo gde dolazi do sagorevanja na poslu, što je jedna od karakteristika modernog vremena. U vreme naših baka bilo je sve drugačije. One su radile od šest-sedam ujutro do dva ili tri po podne i rano se vraćale kući. Mogle su da se posvete svojoj porodici i deci, a sada mlade majke koje dođu s posla u šest ili sedam uveče nemaju puno vremena da se posvete detetu – kaže naša sagovornica.
Kako iskoristiti slobodno vreme na kvalitetan način?
– Najbolje je provoditi slobodno vreme u krugu porodice i prijatelja. Ali i ako ga provodimo sami, i to može biti kvalitetno uz knjigu, dobar film ili televizijsku seriju. Trebalo bi svakoga dana prirediti sebi neku malu razonodu, nešto što će nas podići, umesto da se osećamo krivim što smo se odmorili – kaže naša sagovornica.
Hobi lekovit za stres
A mogućnosti je mnogo kako sebe da „okupiramo” slobodnim danima ili samo satima. Možemo bolje organizovati životni prostor, učiti strani jezik, povezivati se s ljudima s kojima se dugo nismo čuli, otputovati za vikend. Ako ne razbijemo rutinu, bivamo zarobljeni u njoj.
Relaksacija je ključan deo odmora, posebno kod onih koji sagorevaju na poslu. Kad se preforsirate, bitno je da se zaustavite i opustite, a na spisku mogućnosti za razonodu su i razni hobiji, fotografisanje pejzaža, pisanje bloga ili dnevnika, vrtlarenje, pletenje, društvene igre s prijateljima.
– Moderno vreme nam nudi iskrivljene slike i pogrešne odgovore na pitanje šta zaista znači biti srećan. Na „Instagramu” i društvenim mrežama uopšte ima dosta preterivanja, svako se predstavlja u najlepšem svetlu pa se kod mnogih javlja frustracija što i oni nisu tako „uspešni”. Mlađe generacije su sklonije ovom oponašanju drugih i vole brza, instant rešenja, ali su prilagodljiviji, što je dobro. Pripadnici starije generacije su samokritični i stalno misle da su nešto propustili da urade. Zato moraju da nauče da uživaju u slobodnom vremenu, a mladi da rade na sebi bez poređenja sa drugima – poruka je naše sagovornice.
Kad se život ubrza
Psiholozi tvrde da je modernizacija zapravo proces ubrzanja. Što brže čujemo i brže saznajemo, brže se menjaju naši odnosi. Nekada je pismo putovalo po sedam dana, a sada digitalna poruka stiže do primaoca u sekundi, čime je i komunikacija drastično ubrzana. To ima svoje pozivne, ali i negativne strane jer stalna tehnološka ubrzanja dovode do slabljenja identiteta i do otuđenosti od ljudi, a na poslu do fenomena sagorevanja. Posledica je, kako su neki primetili, da sve više ljudi sanja o „svojoj kućici daleko od sveta” i svom psu kao „najboljem prijatelju”.
